KOMANDA 540

*Кад цвеће изгуби мирис, изгуби суштину свог постојања, из стварног прелази у виртуелно, јер се може уочити само чулом вида;

*Када матори мушкарци са сексуалном немоћи своје полне нагоне задовољавају само гледањем, престају да буду мужјаци, одлазе у виртуелне светове и изгубе своју суштину, без обзира на помагала која користе, јер су само ризична осматрања на терену, заменили безбедним гледањем порно филмова или голих младих девојака/момака на својим модерним телефонима-зависно од поремећаја;

*Када се побуни нека војна или полицијска јединица, ма она била и претежни део неке војске/полиције, она изгуби своју суштину и постана побуњеничка – број војника ову суштину не може да промени и све што чини таква војска је противправно, у крајњем виртуелно, у смислу признања законитости, јер сила не доводи до признања већ до изнуде кроз злочине;

*Предаја целе војске њеном непријатељу, од стране њеног команданта, оличава велеиздају и ничим не обавезује ниже старешине и војнике да поступају по уговореним условима предаје, већ их обавезује да суде издајнику;

*Када душа човека напусти своје тело-одело, тело је само материјални остатак човека и оно не производи никакве промене на околини осим оних које означавају њено нестајање и промену облика…. Ово је несумњиво правило на које ни на који начин не утичу пређашње титуле, чинови или богатство некадашњег човека који је то престао бити у тренутку растанка душе и тела;

*Када влада неке државе одступи од обећања и заклетви које је давала да би била изабрана – она од тог момента постане издајничка, изгуби своју суштину која се огледа у примање Духовне небеске потпоре, постане виртуелна и сила којом се таква влада служи не поништавају њен издајнички статус, нити се њен ауторитет може подржати ичим другим до силом – за извесно време, јер је она (влада) виртуелна јер не производи закључак у свести грађана да је то стварна влада, а без те свести она је влада самој себи;

*Када човек-појединац изнајми своје срце, или један његов део, ђаволу, он од тог тренутка буде брисан из Дупле књиге Небеске или Књиге Живота, бива уписан у неке друге књиге и тада престаје његово право да има своју слободну вољу о да по њој поступа, јер је тада изгубио моћ те слободне воље засноване на чињеници да је сваки човек део Живог Бога, и само човек, у свој васионској хијерархији има ту привилегију слободне воље.Тада такво тело бива снабдевено другом управљачком енергијом – буде роб и виртуелни човек;

*Када Христова црква одбаци принципе на којим је саздана, она постане побуњеничка, губи своју суштину која се огледа кроз губитак примања Духовне помоћи, постане виртуелна – празна љуштура, споља лепо окречена! Све цркве које опслужују свештеници -побуњеници, постану само грађевине, као што је грађевина и свака гробница, јер такве цркве напусти Свети Дух и будући да то верници осете, они их напусте па су оне видљиве празне љуштуре без моћи успостављања комуникације са Вишњим Божијим Силама из својих просторија – велелепност здања и луксуз ово не могу да промене;

*Када се уједине две побуњеничке групе људи – они постану једна група и то не утиче на њихов статус, без обзира на величину, силу и богатство и потпору коју имају – они су само побуњеници!;

*Прекјуче је, на Дан Света Три Јарарха, 12.2.2016.г. у комунистичкој Куби, један Рус, Владимир Гундајев, црквено Кирил, тренутни Патријарх Руске Православне цркве, рођен 1946.г. у Лењинграду, оверио издају свог претходника из 1439. године када је тадашњи руски патријарх Исидор потписао уговор са Католичком црквом којом ју је (издајом) признао као врховну, у Фиренци, и био по повратку у Русију погубљен, од стране Великог руског Кнеза Василија, због срамоте коју је нанео Русији, пошто се дознало да су сви (31) патријарси потписали – осим србског, којем је тадашњи србски владар – Деспот Ђурађ Бранковић запретио да ће га обесити ако оде у Фиренцу…

Крупни, а кепец, садашњи руски патријарх Владимир Гундајев, прозван као Кирил, вратио се са Кубе у Русију и нема вести да га је његов имењак Владимир обесио, нема садашње потврде некадашњег става Великог руског Кнеза Василија да се овом издајом нанела штета Русији!
А ако не буде обешен један Владимир, обесиће их обојицу!

Ко ће их обесити?

Онај којег су издали!

_________________
Један од најпознатијих лужичких Срба, писац Хандриј Зејлер

1842. год. је написао ову песму:

Где је Србима родни завичај?

Где је Србима родни завичај?

Је ли то Саксонија или Пруска можда,

где Лаба тихо тече

и са Шпревом се састаје?

Ах не, ах не,