Grešnik je plašljiv!


Грешник је плашљив!

-Уморна је Србска Рука-

В е з а:  Наслов на сајту «Златнибилитен.Срб» 
-Ти ниси ја! - http://www.xn--80acmfgbreof2cf.xn--90a3ac/tema.php?id=36

Највећи грех који човек може да задобије својим делом је грех према родитељима! Он је једнак греху који се чини према Богу, Творцу Неба и Земље и свега што је у њима и на њима, јер се заправо ради о греху према онима који су нас створили, подаривши нам део себе - земаљски родитељи дају све што је потребно за стварање тела, а Бог подари душу том телу, односно души дарује тело, јер се тело ствара ради душе а не обратно!
Зато је свако новостворено тело човека резултат заједничког подухвата Бога и људи и сваки грех ка онима који су га створили је грех најтеже врсте и он се не опрашта, осим, и само, у изузетним ситуацијама када је очигледно да се душа покајала, променила и вратила на прави пут.

Дете, сада већ човек који може да размишља о својим делима, у тренутку свесности да је учинио грех према родитељу постаје плашљиво биће које је увек сāмо, ма било окружено масом људи који се праве да га воле или га неко од њих и стварно, из неког разлога, воли, јер Бог престаје да бди над њим, да буде са њим и на таквог уплашеног грешника се не односи његово обећање упућено свим људима «Не бој се, ја сам са тобом!».

Тако уплашени и усамљени, остављени, грешник увек покушава да тај страх прикрије – обично је то видљиво кроз понашање које одликује храброг човека, али будући да он није стварно храбар, он је углавном бахат до силеџијства, до стања када га више нико од људи и не воли, па је његова усамљеност још већа! Он се наоружава, учи борилачке вештине, чини све да се схвати како ни од чега не преза, како ће са сваким да се сукоби, када ће некога да изгрди јавно и грубо, када ће да буде груб према својим женама, када ће да се својој деци приказује као храбар човек, терајући и њих да буду као он – да буду нестварно храбри са наученим поступцима којим људи показују храброст, све до лудости због које трпе тешке последице, укључив у те последице и губитак живота.

Ово су општи принципи – односе се на чобанина и на цара, храброст се не задобија чином достојанства, војничким чином, политичким положајем, привилегијама родитеља..... она постоји или не постоји – она, храброст, постоји ако човек није усамљен, ако заслужује да је Бог увек са њим, односно она никада не постоји у стварности, ако тих заслуга нема!

Плашљив човек, грешник и усамљеник је опасан човек, јер може да вуче низ потеза својствених само храбром, а потом да се у, обично, најкритичнијем тренутку сети да је сам, па његов страх надвлада све оно што је чинио да би га прикрио и он се повуче, пропуштајући да планирано докрајчи. Нпр.: неки умишљено  храбар цар – плашљиви грешник, који се стицајем околности нашао на месту цара, планира да са својом  моћном војском покаже како је моћан и храбар, даје узбуне стотинама хиљада војника ради провере њихове бојеве способности, па када се увери да су спремни, мање или више, врати их у касарну, одустајући од првобитне намере створене жељом да уз помоћ те војске потврди како је храбар.

Мој млађи брат је увек када смо били деца, па смо се због неке грешке, одметали «у хајдуке» - скривали се од родитеља, тражио да се предамо, јер ћемо боље проћи ако то учинимо сами, него ако нас они пронађу.
Чија млађа браћа су владари Србије? 

Када неко као мој млађи брат порасте, начинивши грешку према родитељима, земаљским и небеским, он постане плашљив и залуд је сва сила која му је на располагању, он зна да је сам!
Њему, таквом, колоне тенкова, ескадриле авиона, дивизије војника служе само за тренутак када би да се пред оним који га посматрају покаже како је  храбар и по том основу и велики.

Не може плашљив човек да буде велики!

Његове одлуке се неће памтити, записати, цитирати, анализирати, изучавати – он оде из сећања људи када напусти функцију на којој се правио да је храбар или ако од ена пут са којег се  нико није вратио.

Плашљив цар води свој народ и државу у пропаст и понижење, јер је он непоуздан савезник, не држи се уговора ни обећања, он нема принципе по којим би се царска реч имала сматрати законом у смислу «да се царска не пориче» – он гради ставове на лицу места, од случаја до случаја, он не жели да чује друкчија мишљења својих саветника и сарадника о неком плану или проблему, јер би различита мишљења била стаза ка откривању његових страхова и због тога су сви његови саветници поучени и одабрани да таквом плашљивом цару увек дају информације које би он желео да чује.
Од испуњења царевих жеља зависи статус и сама судбина саветника и они то увек имају у виду па га обасипају информацијама које нису и ништа друго до цигла у зиду којим се плашљиви цар оградио како би тај страх прикрио.

Опасан по народ и државу је горопадни храбри цар, који својом храброшћу прецењује снагу свог народа и државе и који потцењује снагу противника, али он неће овим својом лошим особинама задобити онолико негативних мишљења колико онај који се стално плаши.
Иза овог горопадног стоји Бог, пуштајући и њега и његов народ да погреши ради стицања искуства и озбиљности, али такав цар није сāм и докле год Бог неког ставља на искушење, то је знак да брине о њему, да га испробава, искушава, греје, кује и кали, како би га побољшао, док од оног другог, оног плашљивог не троши ни време ни енергију – он је препуштен самом себи, а преко препуштања самом себи једног цара препуштају се самим себи и његов народ и његова држава.
Ако Бог није донео одлуку да се уништи народ и држава таквог плашљивог цара, он из тог народа одвоји једног или више њих који ће уклонити плашљивог цара и то се назива пучем, државним ударом,  а само  уклањање, атентатом или изазваном несрећом у којој се цар - плашљивац уклања, када почиње ново каљење новог цара и дотеривање одређених особина његовог народа и државе коју им је Бог поклонио.

Шкртост:

Шкрти цар је осуђен на губитак престола, власти, части и живота! Ово зато што је показаном шкртошћу доказивао, упорно, да сматра да је оно што поседује он, његов народ и држава, његово, а није!
Нико ништа не поседује, јер шта је ко од нас донео на овај свет својим рођењем – земаљски родитељи му дали део себе, а Небески Родитељ му подарио душу, као део самог себе, па смо ступили у овај свет као дужници и када свако узме своје опет имамо оно што смо имали пре рођења – душу - јер јој је тело било одело које се поцепало и постало неупотребљиво – која се  вратила власнику..... па када неки цар постане шкрт, када оним што му је дато, њему као цару и његовом народу и држави, почне да уцењује друге цареве, народе и државе, да се самовелича оним што није његово, јер му је све дато искушења ради, онда се склопе околности да га та шкртост кошта територија, угледа, власти, части и живота! 
Јер је куповао туђим, куповао љубав, куповао душе, оним што није он створио!

Србски народ живи у најбогатијој и најлепшој држави света – али је својом кратком памећу бирао за цареве бандите, често плашљиве невернике, који су остајали без Божије подршке и тако упропашћавали како народ тако и државу, односно територију, стално је смањујући, па је пала на око 10  милиона душа, колико је имала и на почетку, док су се стотине милиона Срба, у међувремену, за ових 7.523.г.  од Потопа, одметниле трагом својих лажних царева, плашљивих и  остављених, па су сада чиниоци народа многих држава са именима у којима се прикрива изворно србско порекло.

Русија је дете Србије – Србија је мајка Русији – дете се обогатило, порасло, заборавило на своје порекло, на обавезе према мајци и Огњишту са којег је узета жишка за њихову сада велику државу, којој се спрема комадање и драстично смањивање, по уговору који је потписала династија Романових, исказују своју шкртост ка свим мањим  државама Срба – у односу на Пољску, Белорусију, Украјину, Чешку, Словачку и Србију која је прадомовина свим Србима широм Планете Земље – наступала трговачки, одрицала их се јер су мали и сиромашни, па се сви ови мали и сиромашни на крају одрекли ње, Русије, преостала само мајка Србија са испруженом, већ уморном руком за  коју руски цар и његови сарадници, гледајући је издалека, мисле да је рука просјака која моли да јој се нешто удели, па се праве да је не примећују, а та рука је руке МАЈКЕ, испружена да би се заблудели и усамљени грешник за њу ухватио и спасио из живог блата на које је наишао, у које тоне и из којег се не може самостално извући!

Шкртост Русију може коштати живота, опстанка као државе, нестанак народа који је променио име из Србин у Рус, само због тога што су помислили да је Рука Спаса - рука просјака!!
А они не удељују, они не дају оно што су добили!

Ових наредних, непуних шест, месеци Русију може коштати нестанка због шкртости, неразумевања испружене Руке Спаса, због греха који је кажњен губитком храбрости њиховог цара и његових сарадника.

РИСС – Руски Институт Стратешких студија је институт који је основао садашњи руски цар, како би и преко њега показ(ив)ао колико је моћна држава Русија – када сам отворио сајт РИСС-ја хтео сам да одмах устанем и одем да се напијем воде, то је да се мени обичном и скромном аналитичару и прогнозеру чије се прогнозе остварују, заврти пред очима од мегаломаније, од бројности ангажованих кадрова, од титула, од територија које се покривају посебним Научним Центрима..... од умишљености како су успели да разумеју збивања на Земљи.... али, РИСС-и пали на курблу!

Не верују у Бога и Он није са њима – све њихове прогнозе су нетачне, закаснеле и безвредне  као такве!
Они после 35-40 година констатују како су погрешили што су Балкан препустили западним државама које су они у том времену сматрали «Нашим западним партнерима!» - па је било свеједно ко је на Балкану, они или западњаци!

А ја их опомињем упорно у последње четири године, објашњавао им, обавештавао, позивао, критиковао.... али, они су велики,  а ја мали појединац из њима, до ових санкција које им се уводе,  мале и неважне Србије!

Сада слушају Ђаволов кикот - смеје им се јер их је одвео на пут у провалију, са све чиновима генерала, академика и научних сарадника, који дају прогнозе збивања уназад, јер им Бог не дозвољава да виде било шта од онога што је Он одлучио!

Десетинама година, они и они пре њих, су давали лажне информације руским царевима, јер су тако лакше докторирали, имали привилегије, викендице, кола са шофером, јер су такве информације руски цареви желели и награђивали.
Па је пропао СССР, па се упетљала у пропаст Русија, као наследник СССР-а, па се довела до стања изолације, недостатка високих технологија, али и ХРАНЕ! 
Највећа држава света увози храну!

Постали охоли, продавали скупо нафту  гас па нису хтели на њиве и у штале – и сада полупразне полице у продавницама, раст цена, нема текстила, нема новца – Онај који им је то дао, нафту и гас, само их је гледао како то користе и како се понашају, па донео једну другу одлуку, која се налази у наслову «Ти ниси ја!» http://www.xn--80acmfgbreof2cf.xn--90a3ac/tema.php?id=36 - наравно у том наслову су и објашњења за остале велике државе, уз додатак Кине, којој је такође намењена иста казна, јер је и она силом асимиловала друге етничке заједнице, такмичила се у богатству са другим државама уз робовски рад на милионе својих грађана..... сада се то мења, и неће се на ту видљиву промену чекати, дуго - за наредних шест месеци ће се све издогађати. 
За Кину: Поближе у наслову: «Кинеска одлука пропасти!» на блогу ЗБ. http://zlatnibilten.blogspot.com/2012/02/kineska-odluka-propasti.html
и наслову "Ах Кина!" http://zlatnibilten.blogspot.com/2013/06/ah-kina.html

А ми – Србија?

И за нас је дат одговор у наслову «Ти ниси ја!»
http://www.xn--80acmfgbreof2cf.xn--90a3ac/tema.php?id=36  - Србија је Божије ограђено Имање и она неће пропасти, али ће пропасти ова власт и сви са њом који су се одмакли од основа живота које су нам преношене преко родитеља – ко се сети, ко их опет прихвати, ко се покаје, ко не буде никога кривио за наше овакво стање, има шансе да се спаси, али окрајци Црних облака који навиру и нас ће закачити. 

Зашто међу 10 милиона Срба, од чега 6,5 милиона у Србији, нема њих 1.000 који се не плаше, који нису погрешили, од којих се Бог није измакао?
На то питање би требало да дају одговор и 260 хиљада оних који читају моје наслове – и ћуте, чекајући нешто...... Чега си ти брате Србине бојиш?

У славу Св. Арханђела Михајла, Команданта Небеске Војске
и Покровитеља и Начелника Организације «Команда-540»!

Драгољуб
Постављено 23.9.2014.г. у  15,25 ч.
___________________________
Снимљено 10 минута после постављања: Застава Русије-
9'20"


Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Временска прогноза

Курсна листа

Веб мастерс

  © Copyright 2010 Termokolor - Izrada sajta

Vrati se na Vrh