Bezglasni šok!


Безгласни шок!

-Доведени (смо) до дна, скок је неизбежан-

Мирно, чак необично и за нас отупеле од неправди које гледамо и у којим учествујемо, не желимо о томе да причам, али…. Стално се чује, од питаних и непитаних, од позваних и непозваних, „да ово овако не може да траје“- чујем и сам па питам шта то не ваља и шта би требало мењати, у зависности од одговора наставим да питам има ли тај неко неку идеју, како то треба прекинути, то што не ваља, да ли би  непосредно у томе учествовао и о чему размишља ових дана. Обично ме сумњичаво погледају и ћуте, или ми приђу ближе, па као у поверењу ми саопште нешто што они мисле да је важно, да само они то знају или било каквом причом о томе што знају, излажу се великој опасности. 

Иста прича од сељака, од службеника, од полицајаца, од наставник у школама, од радника у приватним предузећима и о истом се њих скоро 1.000 само у београдском крају „Бањица“ свакодневно труди да „каналише“, „анализира“, „уочи“, „утврди узроке“, саопшти и информише чак и оне националне громаде које брину о целој држави и овом шокираном народу, а које заседају повремено, или када им се нареди, у Савету за Националну безбедност!

Наши изабранци, боље речено они које су изабрали њих 25% пре две године, довели су нас својим дрскостима и поступањем које нема никаквих доњих прагова у стање безгласног шока – то је толико невероватно, да се ништа не догађа ни на најординарније издаје, лажи, преваре, продају магле, увођење у стање илузија, потписивање штетних уговора који обавезују и генерације које тек треба да се роде…. Нешто што просечан покваренлук Срба никако не може да свари.

Они (дрзници) могу бити сасвим мирни, ово стање безгласног шока ће да потраје, давно је пређена граница достојанства када се на понижење некако реагује – сада нема реакција на било какво лично или национално понижење, сваком је важно само оно његово најличније, све заборављајући оно што никада вероватно нису ни знали, нити практиковали „Да дођу времена када се не зида кућа!“ а на питање како, ако се има новца за материјал, за раднике, за храну радника – добије се кратак одговор који се не заборавља „Због тога сине, што немају пара да зидају и твоје комшије!“.

Они који то никада нису чули, нити су успели сами да до тако нечег дођу и данас се задовољавају да возе аутомобил од 100.000 Евра, да имају шофера, јер се тако такмиче са истим таквом  који нису имали оца који ће им у једној реченици исказати сво небеско и овоземаљско знање о зидању кућа – знање правде, солидарности, душевности, сажаљивости, поштења, обзира и свега другог што смо имали док смо личили на Србе - када смо то, једно по једно, (из)губили постајали смо све мањим Србима и доспели до овога стања када смо шокирани до мере да не можемо да испустимо глас.

Бог никада ниједан народ није затро у потпуности, увек је остављао неку жилицу из које се могао развити младар, па дрво, па оно баци семе, па опет постане шума од народа. Као приликом убиства руске царске породице Романов, када је син Николаја Романова, Алексеј Николајевич, потоњи Косигин, преживео и потом када је стасао преузео царски трон Русије која се једно време називала СССР, имао је потомке, потомци су наследници тапија, уговора, имовине, сазнања и благодети која се излила на ту царску породицу од давнина, па се сада многи који нису знали за овај обичај Господњи, чешу тамо где их не сврби, јер је власник и наследник жив!

У овом тренутку наш Бог Срб се стиди своје деце (Срба) који се називају његовом децом и који живе у држави која се зове Бог Срб и јаСрбија!
Али…. Крст за спашавање Србије и њеног народа је одавно нуђен онима који су се заклели да ће га носити - одбили су „јер још није време“.
По њима то време никада неће ни доћи, јер би могло да угрози њихове лагодне нерадничке позиције, да их омете у млаћењу празне сламе, када сваког дана иду у државне зграде, а државу не чувају…

На блогу „Команда-540“ све је објашњено, упућивани су позиви добровољцима који би се самоизабрали за одређене функције и није било одзива, од тога се одустало, давши при том тим неименованим а позваним довољно времена да се предомисле, па како је свако време за премишљање протекло, они ће и када дође време у којем се не сме ћутати и после тога када се опет буде на миру могло размишљати, они ће тада као и сада бити остављени по страни, с тим што неће примати државну плату, трошити државни бензин и носити државну заштитну маску….
Само ће бити гурнути на страну да не сметају, оно што буду предавали као капитал у информацијама, биће им вредновано при избору места у којем ће служити оно што су заслужили, а највреднији међу њима по питању фонда информација, биће цвећари у КПД (Затвор) С. Митровица! Мало ли је?!

Када се власт, ускоро, буде котрљала улицама, а хоће јер смо дотерани до дна и скок је низбежан, и кад буде претила опасност од анархије или да је узму банде криминалаца, или банде криминалаца из политичких странака и државних органа, биће онемогућени, власт ће узети онај мали број Срба које је Бог оставио за ожиљавање, за избијање  младара и стварање велике шуме Срба по духу, без обзира ко ће они бити, а многи неће бити Срби по крви, србска крв је избледела, истањила се, постала водена, не омогућава да тело у којем тече буде тело Србина, већ тело неког ко се клања, ко пева страним политичарима на уво, правећи од себе будалу и нас све, јер је он наш заступник.

Када ће то бити?

Па зашто сте  сада одједном постали нестрпљиви, не позивам ли вас ја већ пет година кроз више од 750 различитих прича и нико ми се није придружио, осим једног батаљона оних који су постали чланови Братства „Срб и ја“ – али су они јединица спецнамене, јединица неоружане борбе и она свих ових година ради оно што је задатак целе дивизије, а прво их је било за једно одељење, па за вод и стигло се до батаљона.

Том батаљону ће се у критичном тренутку обратити пријатељи Србије, Срби из Русије и западних држава који се сада називају неким другим именима, предстоји утакмица ко ће им се пре обратити – батаљон о свему има поуздане информације, зна шта се догађа и на истоку и на западу, и једни и други би сада да све искупе нуђењем новца – новац нам треба, али није неопходан, јер ми никакве дугове нећемо враћати, никакве купопродајне криминалне уговоре нећемо признати, све ћемо поништити и сав терет доказивања да је све било некриминално пребацити на оне који су куповали фабрике за један долар.

Ми нећемо имати времена да се прегањамо са њима нити ћемо сматрати да је то наша обавеза – све што буде неправно и нелогично, биће враћено у претходно стање, наравно све што су однели сами ће да донесу, како, нека виде, истим каналима којим су и изнели.

Батаљон није војнички, не пуца и не убија, не тражи новац јер му није потребан, али је он састављен од оних који ће чистити гвозденом метлом која се зове Истина.  
Хоће ли неко сада, док се само шапуће „да ово не  може дуго да траје“ да нам се придружи – како, пише на блогу „Команда-540“, како се учлањује, заклиње и шта се од свакога од заветника очекује, не од оних које оснивају УДБА и војне службе безбедности, политичке странке, да за свог команданта прихвате и признају неземљско биће!

Браћо Руси, Французи, Немци, Талијани, и сви други у којим је дух Србинов, приступите нам, овде ће ускоро бити доста посла.
Хвала вам што показујете колико вас је и хвала вам што нам помажете у буђењу руских заспалих медведа којим је све ово причано пре 10 и пре пет и пре три године, а они тек сада као да су спремни да саслушају то што им се говори, хвала вам што сте показали да Срби имају пријатеље, заправо да Бог Срб има свуда своју децу,  на свим странама, ми из батаљона ћемо се  ослонити на оне духом најближе, не на оне са највећом кесом новца.
Србији не требају никакве паре, а добро би дошле, она има довољно,  и све може сама, али зашто да то сама чини, када ће се од младара из Србије развити шуме широм света?!

Свако добро вам жели Драгољуб Татомировић!

Написано као помен, Србину из Херцеговине, Лазару, оцу мог друга Милана, чије речи о изградњи куће сам овде цитирао.

Бог са нама – Пристани Боже! 

Драгољуб

Постављено 22.3.2014.г. у 16,19 ч.


___________________________
На сајту Златнибилтен.срб (http://www.xn--80acmfgbreof2cf.xn--90a3ac/) налази се  још 68 других наслова, разврстани у 7 група - исти се могу читати под одређеним условима. Позивам све читаоце да се пријаве и исте читају.

_________________
Снимљено 22.3.2015.г. у 16,48 ч. - Застава Русије

6'12"  Београд
11'12"  Београд
12'14"  Београд
12'42"  Београд
14'31"  Београд



6 comments:

Unknown 22. март 2015. 20:37  

Ви сте апсолутно у праву за све ово што сте написали. Ситуација на терену је баш таква каквом сте је описали, на жалост! Не прође дан а да не причам са неким, и исто тако увек одјекне оно "овако више не може" али се ту и заврши јер лакше је да проблем реши неко други него да се та особа замери некоме, и тако идемо у недоглед. Оправдања су разна, али најчешће је оно "остаћу без посла, би ја али тад би морао-ла да се замерим другима, итд". Од Срба из дијаспоре обично чујем " да није још време, да не знају како ће да преживе у Србији јер није лако наћи посао, вратиће се кад се ситуација среди, итд".

Драга браћо и сестре ако сви ми будемо упорно тражили изговоре и пребацивали лопту на неког тамо другог, и ако будемо чекали неко чудо а да се првобитно и сами не пресаберемо и не поправимо као људи, боље нам никада бити неће тј. биће боље онима који не буду себични, онима који буду давали(да би и добили), онима којима је истина изнад новца.

Не дозволите да вас уцењују и купују за новац, цените мало више себе, имајте своје достојанство, будите борци за истину и правду! Помозите другима око себе, померите се са мртве тачке јер све док то не урадите неће бити боље. Јако је поражавајуће што већина вас не сме ни овде да напише коментар и каже своје мишљење, не разумем зашто? Ваљда свако има право на мишљење? Чега се бојите?

Здрав дух = Здраво тело ...а то је предуслов за добар живот! Бог чује свакога ко му се искрено обрати увек, а не само кад му лоше крене.

Боже помози и спаси нас!

Анониман,  23. март 2015. 00:48  

Поштована Тања,
Читам Ваш коментар и не могу а да се не сложим са Вама. Ипак, нешто бих рекла о народу. Имам утисак, да овај наш народ, нашироко, уопште није свестан шта се због чега ради, ко ту шта потписује и какве су последице тога! Имам утисак да је утупљен (опет мислим на шире масе, које успут баце поглед на понеку информацију) и то утупљен јер више не зна како да преживи. Преживљавање је многима основно питање.
Други део народа, информисанији, тражи нове политичке странке које одговарају њиховим очекивањима. Нових странака има опет много. Моје мишљење је да је то опет деоба и расипање.
Поред тога, опет, има део народа који је уплашен јер је много пута изневерен. Једно му се причало на почетку а друго кренуло да ради касније. У Србији, признаћете, народу није лако.
Има део народа, који је као ја. Има приступ странци, коју је подржавао од почетка, а која дефинитивно ради нешто о чему никада није било речи. Можда је некоме решење да се изађе. Мени није а вероватно и многима. Ја мислим да нико, али нико, нема права да ради оно што није договорено. У име тога, остајем, да добијем одговор и покушам да се изборим за оно што је требало да буде. Дакле, за правду и истину. Чула сам и ја реченице типа: „Не бих се излетао“ и сл Али ево ,,излићем,, и кажем, да се рачун члану странке, бирачу, бирачу који није изашао на изборе и на крају целом народу треба положити и то у овом времену јер ми сви живимо ово време.
Поздрав свима, који читају ЗБ и поздрав г.Татомировићу!
Верица Стојиљковић!

Zlatni bilten 23. март 2015. 09:27  

Драгољуб Татомировић, одговор на коментар В. Стојиљковић:
Ко зна докле ће стићи ни који иду путем за који су свесни да је погрешан, уместо да се одрекну путовођа и врате се на неки сигурнији и познатији пут, они покушавају да преобрате путовође који су очигледно преваранти! Не може се стићи на задати циљ ако се залута и иде погрешноим путем. То ми сви видимо и углавном ћутимо, пробао сам да то објасним у овом наслову. Чему Вам служи то путовање? Осим да се још неко време добија плата, јер се она може изгубити ако се путовођи скрене пажња да води погрешним путем Свако од нас има неку своју меру, зар не?!

Анониман,  23. март 2015. 14:46  

Сматрам да јесте храброст рећи путовођи да је скренуо са пута и ја то свакодневно чиним на доступне ми начине. Ова странка је бројна и ко зна где ће велики број чланства завршити за кратко време.Моја визија је да, када се то почне да догађа, будем тамо.
Верица Стојиљковић!

Анониман,  24. март 2015. 09:48  

Госпођо Верице, споменули сте други део народа који је информисанији и који своја очекивања препушта странкама. Тај други део народа уопште није информисанији како ви то кажете, а мислим да сте и ви у тој групи. Читате чланке на ЗБ а уједно сте страначки активни, изаберите једно од та два немојте на две столице........
Србија Ненад Трајковић!

Unknown 25. март 2015. 00:55  

Основни проблем и јесте што су многи у странкама - не знам ни ја зашто? Можда им обећавају ко зна шта? А онда кад се та столица измакне, сви ће кукати и проклињати судбину! Постоји много једноставнији пут, али већина НЕ ВЕРУЈЕ.........

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Временска прогноза

Курсна листа

Веб мастерс

  © Copyright 2010 Termokolor - Izrada sajta

Vrati se na Vrh