Volonterima na silu!


Волонтерима на силу!-

Последњи позив пред укрцавање и полазак-

Веза: Рат, али духовни! 
 ______________________________

Две композиције које возе у супротним правцима, паркиране су у Србији, 
ко ће у који воз, ко позива, ко преноси, ко верује?
 У који ћемо воз, знамо ли за где који иде? 
Један води у пропаст, на запад, други је наш домаћи, србски, и он се креће 
ка србским земљама. У који се укрцавате?

______________________________


Поуздани немачки човек, Зоран Ђинђић, доведен је на чело Србије, насиљем и новцем којим су купљене душе 100 Срба-издајника. Доведен је са одређеним задатком, који је требао да обави за интересе Немачке и Америке. Ђинђић није био волонтер – он је био плаћен, врло добро плаћен и он је имао одређени задатак.

Несумњива подршка му је дата кроз слање немачког државног авиона да га одведе у Немачку одмах по устоличењу за градоначелника Београда, како би му тамо била уручена одговарајућа награда-признање за обављени део задатка.
И са њим се догодило оно што је опште познато – о њему се само говори када се сагледавају бизниси његове удовице Ружице, и када се у бесу  говори о његовим пљачкама у којима је својим партијским друговима продавао целе фабрике за само један долар!

Он као да није ни живео. Он је Немцима дуговао све, укључив и свој живот који је положио као залог – није успео, залог активиран!
Ђинђић није успео да спаси свој живот извршавајући у целости добијене задатке јер је он имао само формалну моћ – моћ је била код нижих ешалона Организације која (је) влада(ла) Србијом од 1903.г. када је убијен краљ Александар Обреновић, односно од 1945.г. када су комунисти преузели власт коју несумњиво држе и данас.

Он није  могао да обједини оне који желе, умеју и смеју. Наш велики војвода Живојин Мишић је деловао у времену које је  било скоро идентично времену  Србије од 1990-2015.г. И он је био командант у држави у којој се раслојавање видело на сваком кораку – Краљ Петар Карађорђевић није успео да држи конце државног механизма у својим рукама, стране обавештајне службе су у Србији радиле скоро јавно, неке од главних су управљале војном обавештајном службом преко које су створени услов за добијање Аустроугарског ултиматума и објаве рата Србији.

Живојин Мишић је све то знао и преживљавао, па је не верујући ни својим надређеним ни својим подређеним изјавио да „Ко сме, тај и може!“,  свесно изостављајући две главне речи „ко жели“ и „ко уме“, јер је његов прави позив гласио „Ко жели, уме и сме, тај и може!“ И његовим подређеним и надређеним су нуђени часна капитулација, разумевање, помоћ, инвестирање, сарадња…. А народ и војска гладни, неопремљени, без наде у добар крај…. И на све то, нуде му се  колачи!
Он, Мишић, је хтео, умео, смео и због тога је и могао!

Ми сада на челним местима у војсци и полицији немамо Живојине Мишиће, али они постоје у Србији!

Ми сада на челу Србије немамо краља Петра који је свог сина Александра увео у рат – наш садашњи цар чини супротно, а хтео би да буде краљ Петар!

Пре тачно 25 година у време „велике Југославије“ они који су били на челу тадашње Србије, донели су одлуку да се привремено суспендује Аутономна Покрајина Косово и Метохија, тако што је централна републичка власт преузела непосредно вршење државних функција. Хтели, смели и могли!

За само два месеца, исто у априлу започето, успостављен је ред и мир у тој покрајини – уз ангажовање 3.000 полицајаца и исто толико припадника других државних органа и установа.

Тада се могло уочити да је циљ - поред свих предузетих мера маскиран оним што су припадници органа државе тамо спроводили - нешто сасвим друго, оно што је реализовано девет година касније, предаја К и М тамошњем становништву уз изгон Срба, по  моделу који је успоставио 1945.г. Јосип Броз Тито!

Та два месеца су показала да легендарна УДБА на Косову не располаже информацијама до којих се долази тајним методама, примећено је врло нездраво и велико интересовање те УДБЕ за послове око опојних дрога, који су по природи ствари криминал за који је одговорна Јавна безбедност – силом прилика је тада извршена замена стратешког опредељења у раду те две државне службе, јавне и тајне - тајна се почела занимати пословима јавне безбедности, а јавна је била принуђена да сагледава стање иза оног видљивог, па је она хтела-не хтела започела све изнова, да прикупља информације за које је била надлежна УДБА. 
Јавна безбедност је морала ово да чини да би уочавала шта се догађа иза оног видљивог, како би ситуацију држала под контролом, због чега је од покрајине и одузета извршна власт.

Стицајем околности и сам сāм дошао у позицију да са још 19 инспектора ставим под контролу главну криминалну линију која је била логистичка подршка сепаратистичким настојањима косовских политичара – да ставим под контролу Линију за сузбијање кријумчарења опојних дрога и оружја и фалсификате. Имајући у виду замену интересовања УДБЕ и ЈБ, дошао сам у функционални сукоб са том УДБОМ која ми се мешала у посао, кварила послове, хтела да буде о свему обавештена, одбијајући сарадњу како је то законима  било прописано.

Отишао сам из полиције после два месеца, уз напомену да је стање доведену на меру могуће контроле, оно се  могло додатно утврдити, наставити и ситуација би се развијала потпуно  друкчије.

Нас 5.000 је у два месеца пензионисано, у старосној доби 39-45 година, примљени су нови и остало је познато. Како тада-тако сада! Доведени су неки нови, уведена нека нова УДБА правила како би се револуција С. Милошевића и његовог трабанта Радмила Богдановића могла остварити.

Нас 19+1 је управљало и држало под контролом целокупну ситуацију логистичке подршке сепаратистима на К и М и да се хтело та ствар је могла бити трајно решена.

Садашњи С. Милошевић је Александар Вучић, садашњи Иван Стамболић је Томислав Николић.

Садашњи Милошевић не показује знаке да би стање у Србији хтео да доведе у законске оквире, осим причом, али „речи лете, писмена остају“ (латински израз)  а тих писмених нема! Нема онога што би сваку жељу морало да прати - да се уме, хоће и сме!

Упозоравам:

Садашње стање Србије је оно из 1990.г. упозоравам, то је последња предратна година јер се отворени рат почео водити 1991..г. а стварно, на прикривен начин, започет је још 1985.г.

Једини који би, када би хтео, смео и умео, могао да спаси Србију је Томислав Николић.

Он би могао стање у Србији да за неколико месеци доведе у пожељно са само 19+1 волонтера. Да их именује за своје саветнике за безбедност, што му права која поседује омогућавају, да им одреди плату  од 1 динар/месечно, да те плате исплаћује Хуманитарни фонд „Драгица Николић“  јер је у питању хуманитарна ствар, спречавање нестанка Срба и Србије. Он  може  са 19+1 волонтера да стави Србију  под контролу и спречи да постане цар за чијег времена је нестала држава Србија!

Да, Николић, користећи се околностима које су настале, у којима је он на месту србског цара, може потезом оловке, бесплатно, сигурно и ефикасно да спаси Србију!

Србија је утопљеник, већ два пута се појавила на површини, после трећег појављивања настаје смрт, као код сваког утопљеника - ако би Николић ово учинио остварила би се мисао Војводе Мишића, јер би ангажовао оне који хоће,  умеју и  смеју.

Ко су они, ти волонтери?

Они су маргинализовани официри војске и полиције, неки су још активни, неки су у пензији, неки воде борбу за пуко преживљавање - скрајнути су, као сваки мрзан, а „на мрзану кућа о(п)стаје!“, јер су сметали на путу којим се Србија гура у пропаст!

Мени су у неки Срби у невезаним разговорима, неки од оних који знају те који би волонтирали, рекли да их има довољно!

Ако би се у нормално стање вратила Србија,  то би био зачетак враћања К и М у састав Србије, мимо воље Америке и Немачке, јер оне немају моћ над народом на К и М, већ над њиховим Милошевићима који их слушају по претходном договору.

Пре три године је ова целовита идеја са конкретним планом предата на руке најпоузданијем сараднику Т. Николића - он је са тим  упознао Николића, Николић је остварио  један контакт са једним од предлагача плана и потом од свега одустао! Сетите се тога и спас је пред вама и нама.

Савет за Т. Николића и његовог најпоузданијег човека:

Ако мислите да спасавате Србију и њен народ, да спасавате себе и своје породице, сетите се тог плана - не рачунајте на планове ваших подређених,  јер ко зна коме они још одговарају - не уводите Србију у анархију и нереде, јер ће они бити повод за трајну окупацију од стране западних сила, не будите ви они који ће угасити светло у Србији!

Пре недељу дана сам вас упозоравао и саветовао – остало је још сасвим мало за ваше поступање.

Ослоните се на маргиналце који воле своју државу и свој народ и искупићете се.

На дан 24.4.2015.г. у 01,58 часова
Драгољуб

Постављено на дан 24.4.2015.г. у 11,30 ч,

1 коментара:

Unknown 24. април 2015. 18:05  

А онај авион није био опомена, или...

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Временска прогноза

Курсна листа

Веб мастерс

  © Copyright 2010 Termokolor - Izrada sajta

Vrati se na Vrh