(P)ODIJUM!

(П)Одијум!

-Нечујни транс Срба-

Када нечујни транс код Срба постане чујан, чује се фијук сабље, пуцањ пушке, види се пламен који сагорева зграду означену као објекат у којем се кривац налази или се раније налазио, могу да се виде и импровизована вешала, везивањем конопца или електричног кабла о прво дрво, електрични стуб, гелендер на првом спрату – а све прати злослутни хук или ратни поклич „Ура“ или давање негативне оцене за неког или за нешто, „Уааа!“

Период  пре тог Нечујног Транса код Срба препознаје се по узвицима одобравања, скандирањем нечијег имена, или називањем са „мајсторе“, дуготрајно аплаудирање за изречено, звиждање на помен некога на кога се окомио онај којем се аплаудира.

Ово је заправо србски облик Оде, односно то је србски Одијум, и он се разликује од свих осталих, у другим народима, у политици, књижевности, музици, архитектури, говору, разликује се по томе што се граница између Одијума и Подијума скоро и не примећује, већ се та граница непрекидно помера час ка Одијуму, час ка Подијуму, она вибрира, мења правац и снагу, мења дужину, мења окупираност једног или другог граничног поља, па је онај који је предмет Одијума очас посла пребаци на поље Подијума – од одобравања до жеље за кажњавањем, одмах и са, без суда, без изношења аргумената, без упоређивања са мишљењем других, довољно је да крв помути трезвеност у размишљању, да се поглед замути, да се обликује жеља за тренутним кажњавањем и тада се могу видети и голобради младићи који голим рукама ваде чврсто бетониране камене коцке, свака тешка по 750 грама, поређане око дрвећа на градским улицама, које тако тешке постају права ђулад и праве бомбе које не експлодирају већ свом својом тежином и датим убрзањем погађају циљ или нешто око њега. Такав поступак неочекивано рађа нове идеје за наоружавање приручним средствима, од контејнера за отпад који постају грудобрани, до металних предмета који се могу наћи на улици, који постају и смртоносно оружје код оних са жељом да казне.

Стање Нечујног Транса код Срба је опасно, мудар је онај који зна да га уочи, да га не помеша са неким другим емотивном стањима – то стање није неки страх, ни хладноћа, то стање није ни предаја и препуштање судбини, то стање није ни самоосуда ни сагледавање и нашег удела у довођењу у опште стање тог невидљивог транса, то није ни стање разочараности  у друге народе, државе или појединце на челима тих држава од којих се очекивала нека помоћ, јер се у пружање те помоћи није никада стварно ни веровало – то је неко злослутно чекање да се догоди нешто немогуће, да се оваплоти јединствен став  Срба „Нека буде, што бити не може!“ , преведено на разумљивији језик  странаца, јер се ово и за њих пише, то је стање када се Срби повуку у себе, заправо у своје срце, у којем се може настанити и сам Бог, када остављају довољно времена да Тај који се уселио у њихово срце разреши њихове дилеме или ставове око неправде која их је задесила, а ако се то не догоди без њиховог учешћа, онда они од Бога, затраже, немуштим језиком, помиловање што ће ствари разрешавати на њихов начин, јер имају оправдање – дали су Му довољно времена, Он није ништа учинио, па су Га они разумели тако да им Он сугерише да то сами  морају да разреше.
То је опасно стања код Срба, тада Србин више не планира и не поступа као жив човек већ онај који се опростио до живота, а мртвима нико ништа више не може, који је сам себи рекао да је предузео све што је било у његовој моћи и онда се има Србин од којег су се бојали хиљадама година уназад сви непријатељи Срба - онај који се не боји смрти, јер зна да се бори за Правду и зна да је душа бесмртна, а тада су они борци из неких других светова, са немерљивом вољом и снагом од које се леди крв у жилама оних који су државу  довели у такво стање. Ја сам у контакту с више таквих по различитим основима – некада је у питању тражење савета или пружање услуга из делокруга моје професије, или се стицајем других околности дође  контакт и са сигурношћу њихово стање описујем на овакав начин. 
Наравно, таква стања уочавају и сви други Срби у контактима са њима сличним, те је то околност и стање о којем и не треба дискутовати!

Ова стања Невидљивог Србског транса немају никакве шаблоне, немају рокове трпљења у којима се доносе одлуке, једноставно трпи се и гледа, чека се онолико дуго колико се процени да је било доста, а потом се то „Доста!“ изриче као одлука и као команда – ко то разуме, он је још у ситуацији да се спаси, ко не разуме, већ планира да то неком државном силом сузбије, већ је мртав, стварно, или политички, или је такав једноставно брисан као човек, а са свим  остављеним функцијама човека ….. такав се оставља у животу да као зомби сачека крај живота. 
Срби се у стварности боје само Бога, и Срби цене само оног човека који је то заслужио по њиховим критеријумима - звања, функције, чинови, сила, богатство, физичка, снага и лепота, памет…. ту не играју никакву улогу! Овај принцип Срба је заштита да им се наметне било ко за било шта од било кога, ако то није онај за којег они мисле да то заслужује! Овај принцип Срба им омогућава лако заборављање оних који су их преварили, обећавали, па се повукли, они нису ни предмет њихових дискусија, тражења кривица… они су једноставно заборављени. 
То се, недавно, на изненађење многих, догодило нашем брату В. Путину, који је са Србима хтео силом моћи и богатства, заборављајући ко су они, па се сада о њему овде више и не говори. Он је пример како се пре два месеца на Војној паради у Београду њему изводио Одијум, а данас, после његове одлуке да из Турске јави Србима да их више не воли, бачен је на Подијум и он се више никада неће моћи вратити у стање да му се исказује масовни и спонтани Одијум од Срба!

Једном одлуком В. Путин изгубио пет милиона људи који су га волели! Не одлуком која је довела до губитка неке апстрактне користи, јер Срби у њу нису ни веровали – била је та корист упакована много лепо и у много шарен папир, а то је сумњиво, већ одлуком да се Србима обраћао из куће њихових непријатеља, који су пет стотина година над Србима вршили геноцид! Наш брат Владимир се заборавио, имао лоше саветнике или аналитичаре који му дају резултате анализа онога што се већ догодило – па сада када му 80 милиона Турака јаве да су се шалили када су му говорили да ће да постану пријатељи Русије и уз губитак ових пет милиона Срба, стварних пријатеља,  које је изгубио, биће он на великом губитку! Ненадокнадивом било чиме!

Због неуважавања ових србских слобода и одлучивању коме ће поклонити своју љубав, странци често и чине велике грешке, постављајући Србима за предводнике оне о којима они немају добро мишљење, односно оне о којима немају никакво мишљење, када су они у равни непостојећих, па се онда од тих очекују неки важни утицаји на Србе, што је немогуће ни у сфери апстрактног, а о стварности да се и не говори. 

Ово не значи да Срби нису примили к знању да је неко председник нечега, предводник нечега, начелник нечега, али је то за њих имагинарно у смислу имања мишљења о њима!!

Како распознати стање Невидљивог Србског транса?

Лако, лако за Србе, а то је незамисливо тешко за странце, тај транс који се не види осећају сви Срби, без обзира на место на којем се налазе или на социјалну структуру којој припадају, без обзира на положај у државној власти или положај заснован на богатству – то стање је неземаљско, ван овог  времена, то је стање када колектив једног народа врши последње припреме….. у току припрема, као за одлазак у војску у рат, или када се умрли Србин сахрањује, када се одбацују  све непотребне ствари, али и успомене, па се понесе  само оно неопходне, душа се учини неосетљивом на емоције кода  се човек  приближи, по моћима, вишим бићима, и тада види само свој циљ – ако је то одлазак  војску ради одласка у рат, или ако је то стање пред смрт, погледом се опрости од онога што види, затворених или отворених очију, али и од онога што само он изазове као слике протеклих догађања, када подвуче црту и одлази, а ако је у питању предсмртно стање, он се тако доведе у стање смирености и каже Анђелу смрти: Готов сам, води ме!

Срби су деца  Бога Срба, они су Србина деца,  и они се у кризним тренуцима и препознају по томе – други народи се поводе за позивима неког од њих, тим другим народима је потребно моделирање свести за доношење одлуке, јер они немају способност индивидуалних припрема  које се окончавају у приближно исто време, без икаквих претходних позивања од стране људи - што се они (Срби) споразумевају само погледима, кратким разговорима од по неколико речи, сви буду у неком вишем стању свести које омогућава разговор немуштим језиком – поглед, уздах, гримаса, покрет главе, ноге, руке….. још један србски језик, неразумљив за странце.
Неразумевање србског језика и неразумевање овог немуштог, чини Србе енигмом за странце, али и за Несрбе по духу, који се налазе на челу србске државе у неком времену.
Ми сада у Србији, као и увек, имамо неке од људи на њеном челу, чак је после дужег времена на челу Србије, Србин из Србије, и они су у жижи Одијума исказаног кроз Србски Невидљиви транс!
Али, удаљеност од Подијума се тешко може одредити, као и време усмерења све енергије Срба, ка Подијуму.

Срби их оцењују и процењују, тачно, без обзира шта они предузимали да се оцена о њима учини онаквом каквом би је они желели – неки су већ отписани и чека се њихов крај,  Срби  их само гледају, док им се спрема и Подијум, оно стање када Одијум пређе и окупира страницу одређену за Подијујм, када се ваздизање претвори у сам чим обарања!

Обарање од Срба има више модела, као:

*Повлачење са функције, на време и уз образложење које би га приказало да у њему има још бар мало србских схватања, што значи да призна да није ништа бољи од многих других, да се прихватио функције ради части и власти, ради личне користи, да је грешио  да се са свим што је чинио ставља Србима на располагање – тада му Срби, обавезно, пресуде да је крив, али и ослободе га одговорности, јер је показао да уме да схвати своје грешке и да тражи опроштај од оних које је варао.

*Ако је на власти Србин који нема снаге ни воље, који неће да се покаже у светлу својих грешака, може бити остављен да се самоуруши, после чега је брисан са списка Срба који су било када живели, и бива заборављен, а на његово помињање се не дискутује, само се одмахне руком, или се упери поглед и прст у Небо на којем борави Судија који све зна и све види!

*Обарање некога са власти се обавља или на начин на који је и дошао, или то учине Срби који су преузели ту обавезу од људи, иницијанти су увек странци, или се догоди од стране оних који су се недавно опростили од живота, па наступају као виша биће - без емоција, испуњавајући тако делове задатака који је дат сваком човеку пре доласка његове душе у тело које се ради ње и ствара.

Где је Србија данас?

Њој је остављено још неколико месеци -  до половине марта она све своје дилеме мора да реши, од ње се измакла Русија, и треба, она опет има својих много већих проблема, а у пуном трку и снази је ова друга страна која тера Србију да потпише „Одговарајући, правно обавезујући документ“ о продају дела Божијег Имања, које јој је дато на старање - Косова и Метохије, у вези рата из 1999.г., па будући да су (она друга страна која притиска Србе) под командом противника Србског  Бога Срба, чекају, да се Срби доведу  стање погодно за предају, самопрезит, за одрицање од своје суштине, од Истине и Правде, од самог Бога. Срби знају да Правда држи земље и градове, те се уопште не осврћу на претње уценама, укидањима виза, увођења санкција, окупацијама које теку, јер су они све то доживели и преживели, чекајући догађаје које сам описао у почетку ових наслова.

Видљива окупација од стране оне друге стране је долазак агената америчког Федералног Истражног бироа  у Београд, али ће та ствар остати недовршена, они су дошли да спрече паралелне канале којим се опојна дрога, преко Србије, транспортује у Европу, мимо канала који су успостављени и сматрају се легалним, по  праву јачег, јер заборављају да су Шиптари већином порекла од Срба, да веома много мрзе Америку и да ће њихов долазак ујединити Шиптаре и Србе на овом послу, а због тог посла се Косово и одвојило од Србије.

Колико будем могао, радићу на повратку Косова у састав Србије, било целог било дела који ће после поделе припасти Србији, а о путевима дроге сам и писао и говорио Шиптарима на Косову, и ако буде дао Бог опет ћу, сада када ме и Шиптари и Срби буду питали шта се ово догађа - моја улога је борба против непријатеља Србије, ма ко он био, и не само моја, већ је то обавеза сваког правог Србина! 
Моја некадашња оперативно-информативна мрежа на Косову и Метохији је и даље у стању погодном за активирање, (сада је користим само за информисање које ми је неопходно ради сачињавања одговарајућих анализа и прогноза), и ја ћу је сада усмерити ка помирењу Шиптара и Срба изазваног прво малим сукобима, а потом и правим ратом, до којег су довели Срби који су себе називали Црногорцима а мешали се у деценијама разрађиван посао Шиптара са дрогом.

Транзитини центар за хероин у Цариграду и даље ради, под контролом је Шиптара, другова неких Срба, који могу да имају о њему све оно што их буде занимало, посебно око америчке базе „Бондстил“ и активностима које се у њој обављају.

ФБИ то не може да сазна, јер Шиптари их не воле и не желе никакву сарадњу са њима, па им је крајњи домет и долет Београд, где се могу дружити са србским министрима, експертима за полицијске послове иако су пре тога били само продавци компјутерских компоненти!

Период од неколико наредних месеци ће бити  период дат садашњим владарима Србије, има их три укупно, двојица су опојани у званичном  религијском ритуалу и на њих се не рачуна, трећи није одолео грешкама које су понављали сви србски владари, али он има још времена да преузме власт у Србији, ненасиљем, на правди и на праву, ако буде смео да се суочи са собом и  ако буде смео да каже Србима о својим грешкама, па буде помилован, а ако не буде смео, догодиће се да Србски Нечујни транс буде и чујан и видљив!

Шта ће тај неопојани, сви знају на кога се овде мисли,  изабрати, зависи од његових укупних страховања, од људи и од Бога и у зависности колико је његова вера у Србског Бога по имену Срб, толике су му и могућности да све преброди, да остане човек, на функцији или без ње, али човек.
Њему ће се убрзо, наредних недеља или дана показати пут којим би безбедно  могао да прође, а онда ће опет бити остављен сам са собом да се одлучи.­­

Шта ће му бити понуђено?

*Онемогућавање у раду оних који би да га оборе, који су као ловачки пси пуштени у Србију као у ловиште у којем се лови само крупна дивљач – методима које не може да реализују државни органи;

*Спасавање Србије, на једини могући преостали, ненасилан,  начин окретањем ка Истини и Правди, кроз низ техничких и наменских мера, у суштини кроз његово прање руку од свега што је чинио, од свих којим дугује или којим је учинио оно што није требало, како би му узвратили нечим, у наредном  периоду, да се врати скромности, погружености због грешака, да се покаје и све стави на одлуку Бога, који га и на овај начин оставља по страни, дајући му још једну шансу.

*Уклањање из политичке утакмице свих осталих који би на политичку позорницу,  који очекују Одијуме, они иду неминовно ка Подијуму, јер су они своје прилике пропустили, а сада су овде у договору са оним који нису деца Бога Срба.

Бог са нама –Пристани Боже!

Драгољуб

Постављено 14.12.2014.г. у 15,45 ч.
____________
Снимљено 14.12.2014.г. у 12,56 ч.- Застава Русије
15'54"

Напомена: На сајту Златнибилтен.срб (http://www.xn--80acmfgbreof2cf.xn--90a3ac/ постављено је више од 60 наслова који нису доступни на отвореним блоговима, или су завршнице наслова са блогова Златни  Билтен и Команда-540 постављене на њега. 
Региструјте се и читајте!

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Временска прогноза

Курсна листа

Веб мастерс

  © Copyright 2010 Termokolor - Izrada sajta

Vrati se na Vrh