Važno je da ima ko da primi pomoć!
Важно је да има ко да
прими помоћ!
-Опустелој кући помоћ не помаже-
«Питање је да ли ћу, када опет дођем, затећи једну или две верне душе!»
-Парафразиран израз сумње и
туге Исуса Христа у време
када се спремао да напусти
Земљу.-
Поред
добрих намера и могућности да се неком помогне – појединцу, групи, делу једног народа, целом народу и њиховој држави,
самом себи – веома битна је брзина, односно време, у којем се та помоћ пружа!
Чак је процена времена у којем треба
пружити помоћ она која је претежна по важности.
Ако се пожури, биће без
ефекта, биће развучено, злоупотребљено и уместо по добру онај који је такву
помоћ дао, биће упамћен као неко ко је своју могућност да помогне бацио у
ветар, биће запамћен као немудар, непромишљен човек (држава, организација)
који никако по таквим поступањима неће задобити љубав, поштовање или ауторитет
код оних којима је пружио ту превремену помоћ – и у будућем времену на њега се
неће рачунати!
Окасни ли са пружањем намераване помоћи, коју може да пружи – када по примаоца помоћи већ настане
велика штета, давалац те закаснеле помоћи неће задобити ауторитет, љубав и
поштовање, већ напротив, сматраће се бахатим, безосећајним који је намеран да својом помоћи уцењује, остварујући
превасходно своје циљева.
И убудуће се на њега неће
рачунати, чак и када би имао намеру да своје грешке у пружању помоћи исправи,
неће му се веровати!
Када се неко од кога се
очекивала, било да је она најављена или ненајављена, нека помоћ гурне у страну
због грешака које сам навео, превремена или окаснела помоћ, онда је неком
трећем, неком и са искључиво сопственим интересима или злом намером у односу на
онога којом се пружа помоћ, олакшан пут до свести и срца оних којима се помаже
на време, ма то било и у много мањем обиму и квалитету – јер ће се ценити
његова исказана мудрост у одређивању времена пружања помоћи, ма је он пружио у
недовољном обиму и квалитету, задобиће и љубав и поштовање и захвалност «јер је дао оно што је имао и
колико је имао».
На овим елементима се
овладава светом, регијама у свету, суседним државама, односно народима у једној
држави, или гледано на мањи простор - становницима једног подручја и неком
региону или држави.
Силом наметнуто поштовање
није поштовање народа који примењује силу већ је то једноставно страх од силе,
који се тумачи као поштовање. И јесте у неку руку, поштује се та сила и води се
рачуна да се не учини нешто што би довело до коришћења силе, али се тиме не
задобија поштовање државе која користи слу, не задобија поштовање било који
појединац који своје циљеве остварује силом.
Посебно се љубав и поштовање неког
народа и неке државе не задобија силом.
Пример: Америка је у Другом Светском рату била главна западна сила, која је
заједно са лавовском борбом Русије победила Немачку.
Али је Америка задобила
поштовање и народи су је почели сагледавати као «добру државу и народ»
тек када се показала у невојном смислу, када је пружала помоћ у храни и одећи,
модернизацији индустрије.... и тада је она задобила ауторитет, поштовање и
љубав, па иако је очигледно да је све то чинила у сопственом интересу у народима
према којима је исказала своју невојну силу, остало запамћено више то него она
груба и велика војна сила.
Русија: Она се определила на помоћ у оружју, опремању
војске и извозу идеологије и она
није задобила поштовање,
ауторитет ни љубав, ни у самој Русији, руска идеологија је уништавала претходно
изграђене поретке живота у државама које су јој биле додељене као утицајна
сфера, по основу победе над Немачком.
Руска помоћ у оружју и
извозу идеологије је остала са негативним дубоким траговима – оружје је у
крајњем претопљено у лимове који су продати фабрикама аутомобила, а идеологија
је била та која је у крајњем изродила своју супротност, либерални
капитализам који се препознаје по својој пљачкашкој матрици и бездушности, како се од комуниста-атеиста једино и могло
очекивати.
Русија је имала извесни
утицај до рушења Берлинског зида 1989.г., докле је преко извезеног
комунизма и опремљених војски могла да прети силом свакоме ко би да мења било
шта – као да се зарекла да ће или вечно или бар у наредних 1.000 година Русија
владати на додељеној јој парцели на Планети Земљи.
Пад тог Берлинског зида
срушио је страх који је оличавала комунистичка идеологија која је била гола
сила, а без рата, и све државе су пожелеле да се удаље од Русије.
Она је и сама себе довела у
позицију да јој је неопходна помоћ сваке врсте, па се сада појавио онај који је
невојним утицајем остваривао своје циљеве, обећавајући бољи живот, кроз извоз
своје идеологије.
Америка је освајала новцем,
причом и када је затребало и војском. Америка није користила војску у Европи
осим када је у питању Србија, држава у којој се комунизам најбоље примио, имао
дубоке жиле и много младара – он се у Србији морао приволети на неолиберални
пљачкашки модел капитализма, силом!
Сила је дала резултат!
Русија је заборављена,
прихваћена је Америка, иде се у сигурну пропаст, али су у сећању остала невојна
поступања Америке и војна поступања Русије, одмах по окончању Другог Светског
рата, који заправо никада и није окончан већ је настављен другим средствима.
Када се сада Србији,
Бугарској, Румунији, Маџарској, Словачкој, Пољској, Чешкој, Белорусији,
Украјини и низу бивши совјетских република, помене Русија, муњевито се створи
слика сиромаштва, комунистичког терора, полицијске крутости и сталне претње
силом – због тога, због те асоцијације са њом неће нико!
Њој се не верује, она је Данајац којем
се не верује ни када дарове носи!
Србија је сматра непоузданим савезником који
не реагује благовремено, све водећи рачуна о својим интересима и бавећи се
Србијом ради останка у кругу оних који се питају. Она уцењује кредитима, она
условљава, она споро одлучује, она показује гордост и величину која јој баш
ништа не помаже у освајању сфера политичког или економског утицаја.....
Када се овим државама помене
разбојничка Америка, помисли се како је када се није имало хране ни
одеће, она нашла при руци, нико не створи слику великих америчких бомбардера
који су сравњивили данима Србију са земљом, памти се оно добро.
Када је Америка хтела да
преотме Србију од
никога, јер она никоме није ни припадала, комунисти се побунили, она
употребила силу, комунистичка Русија ћутала и имали смо злочиначко геноцидно
америчко бомбардовање једине државе у Европи и једино коришћење НАТО-а у
целости, према једној малој и независној држави у смислу да никоме није
припадала!
И после тога је Америка
пружала новчану помоћ, па својом пропагандом, али и изношењем истинитих
чињеница, за кратко време успела да се њен злочин сматра некако мањим, некако
заслуженим, некако очекиваним, јер се преко хлеба тражила погача!
Оволики увод сам написао да
бих објаснио на овом конкретном србском примеру и на примеру различитог
понашања две велике светске силе, успех у освајању симпатија народа у државама,
односно немогућност да се одрже у и у својим територијалним границама.
Исус Христ је био тужан, и
исказивао је сумњу да ће, гледајући нас какви смо били пре 2.000 година, када се једног дана опет
врати на Земљу, затећи ма и једну или две верујуће душе.
И оправдано је Христ био
тужан, оправдано је сумњао и скоро да је и погодио, сада би Му врло мало људи
веровало!
Зашто?
Јер је допуштено много мука,
многи злочина, много неправде и према онима који су веровали у људе, у Правду,
у Истину, у постојање доброте међу људима..... што је у крајњем, кроз скоро 100
људских генерација, изазивало и сумњу да оне уопште и постоје, па се корпус
верујућих смањивао..... људи су проценили да ПОМОЋ КАСНИ!
Овим су се стекли услови
остварења оправданости Христове сумње у број оних који ће Му веровати када се
појави!
Украјина више не верује Русији!
У Украјини има скоро десет милиона Руса, али се ни они не
организују у обиму и у квалитету како би се Украјина припојила Русији, чак ни
они делови настањени искључиво Русима – јер и они памте Русију до падања
Берлинског зида!
Они још нису упознали на
својој кожи конкретна поступања Америке, а посредни избор пљачкашке економске
идеологије и тактике, не сматрају америчком већ и то приписују Украјинцима или
Русима, као појединцима, којим нико није сугерисао како ће се понашати у слободи
и да се пљачка. Морал Украјинаца и Руса нису обликовали Американци, већ
комунисти из Русије!
Синоћ је у Београду, на једној популарној, кажу
комунистичкој, ТВ била једна интересанта емисија са више учесника, која се
завршила спонтаним аплаузом свих учесника и гостију, а било их је доста, студио
је заправо једна омања сала у којој може да буде око 50 гостију и учесника - на
песму присутног госта, популарног
певача србских и политичких песама-пародија, која је гласила «Комуњаре, комуњаре, ви волите
само паре!» и «Комуњаре,
комунисти прављени сте на калуп исти» - и ово се у Србији сматра
истином!
Комунисти и њихова деца су
опљачкали Србију!
Ти пљачкаши су власт у
Србији у последњих 15 година - у Москви су увек са уважавањем примани.
Ако Москва са уважавањем
прима оне који су у Србији окривљени, у народу наравно, за пљачку државе, онда
се Москва и цела Русија и Путин и његови сарадници подведу под рефрен «Комуњаре,
комуњаре, ви волите само паре!». Што ће рећи да се и на Русију тако гледа.
За Америку се сматра да је
допринела, однеговала, одабрала и подржала пљачкаше у Србији и она и није
предмет накнадног оцењивања. О њој се мисли тако!
Овде се ради о покушају
Русије да парира Америци у Србији, да задобије поштовање Срба и Србије – како?
Русија је окаснила у сваком
сегменту, због спорости, због погрешних информација из Србије, због шкртости,
због несређености у њој самој у сваком погледу и она ће тешко да задобије оно
што би желела, уз овакво понашање!
Да би имала коме да помогне
требало је да води рачуна да сачува потребан број људи у Србији, потенцијалних
симпатизера...... овако, нека види како је и сам Исус окаснио и због чега нема коме да помогне.
Русијо, касниш, када одлучиш
да помогнеш, може да буде касно!
Од 2004.г. твоји емисари, без пара,
спремају терен да ти, Русијо, помогнеш, нудио ти се, тада и неколико пута после
тога, план, добар и ефикасан, јефтин, ти чекаш, сада си добила Србију од Британије...
и шта сада чекаш, да прође Олимпијада, коју си ко ће га знати због чега
прихватила, чекаш да изгубиш Украјину, па Белорусију, ове друге и немаш,
указујем ти да си требала да се бориш за Србију, невојним, некомунистичким,
неуцењивачким, негордим начинима.
Имаш још ту једину могућност
око Јужног тока и ових неколико месеци до јесени 2014.г. а после ти је џаба
сваки труд на том плану - после тога нећеш имати коме да помогнеш, и залуд ти
трошкови, воз је отишао!
Ниси дошла мало раније па да будеш на
станици када воз наиђе, мислила си да ће воз да тебе чека.... грешка, и сада си
са пуним коферима пара, које би да делиш, али је станица пуста, оно мало народа
се спаковало и отишло оним возом који је кренуо у погрешном, америчком правцу,
али народ више није могао да чека, ушао у неки, било који, воз који се креће,
ма и у погрешан, а твој је стајао, он није имао ни правца, ни времена поласка,
није се знало ни да ли може да иде..... био је више као нека ствар, којој се не
зна употребна вредност, па се ушло у онај који показује да негде иде.... Ето,
тако се губе или освајају народи и државе. Ненасилно и на време!
Имај ово Русијо у виду приликом протока ових неколико наредних месеци –
јер само ако сачуваш Србију за Србе, имаћеш ослонац у историји, култури, праву
на територије које сада поседујеш, изгубиш ли Србију, нестајеш!
Ми ћемо вас признати са своје,
а преко тога ћете задобити право не те србске територије које сада поседујете –
наше територије би тада користили наши, али морате вратити име свом племену,
морате опет бити Срби!
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 04.2.2014.г. у
15,30 ч.
0 comments:
Постави коментар