Zapad nam poe, Kumanovo je moe!
Запад нам пое, Куманово је мое!
-Пој птице злослутнице-
Тачно пре месец дана су ме
моји сарадници у пословима око криминалистичких истрага, са Косова и Метохије, Прешева и Скопља, по сваку цену хтели да
угосте у специјализованом ресторану пилеће хране у Куманову – нисам могао да се
одупрем, отишли смо и тада па све до сада пред очима ми је огроман
натпис-графит на остатку зидова срушених у недавној оружаној борби македонске
полиције са алабанским терористима са Косова, која доминира и гласи: „Запад нам пое, Куманово је мое!“
Та нечујна песма доминира градом Кумановом, запуштеном и спремном за наставак онога због чега је графит и исписан….. све функционише на неком минимуму, улице се не перу и не чисте, семафори су прљави, разделне коловозне траке су избрисане…. Пилећи ресторан ради 25 часова/дан, али се о политици, терористима, ономе што се чека, не говори. Сви ћуте у тврдом уверењу да се започето мора наставити и довршити. Чије је то Куманово, коем пое Запад?
Та нечујна песма доминира градом Кумановом, запуштеном и спремном за наставак онога због чега је графит и исписан….. све функционише на неком минимуму, улице се не перу и не чисте, семафори су прљави, разделне коловозне траке су избрисане…. Пилећи ресторан ради 25 часова/дан, али се о политици, терористима, ономе што се чека, не говори. Сви ћуте у тврдом уверењу да се започето мора наставити и довршити. Чије је то Куманово, коем пое Запад?
Догађа ли се око те песме птице злослутнице било шта? Био сам током рада на истрази у више кућа Албанаца….. и тамо се говорило само о ономе због чега смо ангажовани. Нико не помиње шта се ваља на тромеђи Србија-Македонија-Косово, мада сви све и виде и знају.
Стари србски престони град Скопље и Куманово су сада градови државе Македоније, али се некако то слабо држи…. Около су Македонци, бивши Срби, и Албанци, бивши Срби и нешто од њих су они који су некада сишли са албанских брда и ту се закућили….али су сишли на трасу којом се од Средоземног иде ка Северном мору, па свима сметају, сви их третирају као привремено настањене, које по потреби треба уклонити са трасе.
На око 150 км пре уласка у Македонију, Србија се разрадила, прави на скоро немогућој траси модеран аутопут… поред се уочава и стара железничка пруга за Солун, која ће ових дана бити затворена за у наредна два месеца, или и на дуже, већ како прилике буду налагале.
Путује се кроз море пластеника за поврће, Срба из Лесковца и Врања, али се траса као опасно и уско грло завршава са албанским начичканим селима са обе стране србског дела ауто-пута. У њима живе још и они који знају србски и сећају се живота у саставу Србије у којем су и сада али само формално и многи они са којим се може разговарати само преко преводиоца – они су они којим се сипа у главу оно што одабере Америка или Турска… они су они на које се рачуна да ће узети и пушке у руке. Тамо Срба за узимање пушака у руке нема!
То гротло омеђено албанским селима је оно које сви држе на оку….Немци, Енглези, Американци, Французи, Турци, Албанци, али и Руси, и њихова интересовање квари идилу.
Србија је као дигла руке од тог важног делића омеђеног планинама са обе стране на чијим падинама живе Албанци, јер је она дигла руке и од многих других крајева у централном делу Србије. Једино што се може видети у Србији, а да се власти за то занимају су безбројне слике Александра Вучића на најнемогућијим местима… на старим сеоским магазама, на ћупријама, на млиновима и силосима, да виси на сајли преко друма, куд год се баци око или милицијска патрола или, ако она доручкује, онда све надгледа Александар!
Важнији овај наш садашњи од Александра-Великог Карановића! Јер онај, Карановић, и нема политичку странку!
Онај није успео да за недељу дана на неку магију обезбеди више од 10.000 потписа „својих“ присталица, како је успела и група грађана у којој је функционер „Човек који зна“ – то је онај који се у све разуме и који је на челу 300 самоизабраних „најпаметнијих“ Срба који чим освоје власт воде Србију у избављење.
Значи: Из потаје се гледа на ову трасу Солун-Београд, у Скопљу, Куманову, Нишу, али се све заокружује у Београду, који је постао важан шпијунски центар, западњаци и Турци против Руса, западњаци са својим плаћеним шпијунима против Срба руских добровољаца-обавештајаца који хтели-не хтели, посте и то „на води“ јер Руси своје сараднике плаћају само похвалама и тапшањем по рамену уз повремено доношење гомиле одликовања која се деле на лицу места и имају значај као када купите орден на бувљаку – Руси дају и ордење без икаквог документа, а ако издају и неки документ, он нигде није заведен па опет имате орден чија је вредност једнака оном са бувљака.
Београдски резервоар потенцијалних добровољаца за трасу ка Куманову и даље, оних који су „на води“ кључа, храни се вером да ће Руси наћи времена да заведу ред и на Балкану, храбре се околношћу да их нико не узнемирава све умишљајући да је то од страха од Руса, који само што нису бацили поглед на Балкан….
Листају стари, гладни и жедни, уморни и одбачени и презрени ветерани своју умишљену ренесансу… причају како ће бар половина од оних 10.000 руских конзервираних тенкова са Кавказа, ускоро проћи овом трасом, а онда ће у Србији и на целом Балкану завладати правда каква је и у самој Русији, када ће Србијом опет владати руски штићеници, Николић, Дачић, Бајатовић, Вучић, Ненад Поповић и сви они који се и даље поносе одликовањем „ЈБ Тито - херој СССР-а“ добијеног од Руса после обилне вечере, поводом још једне руске приче, како само да се стрпимо још мало, па да ово овде завршимо…. После чега ће гладни и жедни ветерани притегнути опасаче, и увести ред, онај за који су 1990. г. кренули у добровољце под Шешељем, Вуком Драшковићем, Арканом…. Да нам помогну да се вратимо само 26 година уназад, да завршимо што смо пропустили.
Европа ће се опет поделити после новог рата који као што се увек и догађало креће са Балкана! На нас се рачуна као на локалне патриоте који су поново спремни да гину за стратешке планове и разграничење великих држава, после којег ће гасом, нафтом и великим пољопривредним комбинатима управљати они који су се обогатили кроз већ постојећу сарадњу са Русима, о осталом ће се мислити после тога.
Умемо ли ми да бар једном останемо по страни у борби за ослобођење трасе Солун-Београд којом иду нечији туђи возови?
Због чега би ми којих је остало само седам милиона чистили трасу за оне којих је више од 1000 милиона или више од 150 милиона? Нека чисте своје трасе!
Ово се не односи на вас који имате безусловне обавезе да се непосредно ангажујете на некој страни, питам оне који су „на води“ знају ли о чему се ради, шта се спрема ово око Куманова и Скопља, што се обавезно прелива даље, трасом, и која им је улога намењена?
Ово што се не чује су поења птица злослутница!
Пажљиво са причама око батаљона, око гланцања чизама и подмазивањa „Зоља“, пазите се ви који сте главни у тим причама, не отимајте се за првенство са нама овде рођеним!
Лудост једног Гаврила Принципа смо платили са три милиона србских глава и спаљивањем државе од чега се никада нисмо ни опоравили-другог Гаврила не можемо да преживимо!
Слава Светом Арханђелу Михаилу!
Србија Драгољуб Татомировић
Постављено
17.4.2016.г. у 14,00 ч.-Застава Русије
_______________________
Снимљено 17.4.2016.г. у 14,55 ч.
_______________________
Снимљено 17.4.2016.г. у 14,55 ч.
| 14'7" |  - |
1 comments:
Kumanovo je srpsko, potvrđeno 1912.
Постави коментар