Brašno kao oružje!
Брашно као оружје!
-Хлеба и игара-
Од
давнина позната вештина владања државама и њихово окупирање до присједињења,
садржана је у вештини обезбеђења хране за становнике, односно за њихово
забуњивање нечим неважним што се прикаже врло важним.
Прво је хлеб, друго су
игре!
Без значаја је како се то остваривало – садашње време је време у којем се
једновремено може деловати на огромним територијама настањеним милијардама људи
– ко је то схватио на време он влада влада светом, ко то схвата он се труди да
овлада тим вештинама, а они који не схватају осуђени су на пропаст и заборав.
У
једном блиском прошлом времену помислили су они који су владали појединим
државама и народима да су те вештине постале небитне. Као у оквиру доказивања
основаности неке идеје, неке замисли или неког проналаска, увек се то проверава
на малом узорку, на малој територији и на малом броју становника како би се лако могле сагледавати добре и лоше
стране предложене идеје или прототипа.
Онај
чија је замисао мора да испуњава низ претходних услова који се тичу знања, да
је замисао корисна и праведна, да се том замисли остварују општи и појединачни
интереси, да се реализацијом те замисли не угрожавају основе Постања овог
света, нити да се дође у сукоб са оним добрим које се налази у сваком човеку…..
У
историји се догодило безброј злоупотреба најбољих замисли, када су оне на крају
донеле само штету, општу и појединачну, као што се и у безброј примера неке
наоко неважне идеје претвориле велику корист.
Шкртост
и жеља за неизмерним богаћењем, а оне су међусобно условљене – што богатији све
шкртији - уз нарушавање свега на чему је
заснован живот људи на овој нашој планети, доводе до великих проблема.
Највеће
државе и народи имају и највеће проблеме, баш због намере да непрекидно
повећавају своје богатство, негују шкртост и на крају бивају кажњени нестанком
и заборавом.
У
овом тренутку се баш то догађа са великим државама овог света, које се
међусобно препиру или спремају на отимање богатстава уз употребу оружја, којом
приликом се као оружје користе средства за утицај на психу људи, односно којом
приликом се за ратовање у интересу једне велике државе ангажују народи малих
држава, који су пре тога учињени зависним од тих великих држава.
Велике
државе су одавно напустиле принцип довољности, праведности и све друге принципе
који су омогућавали хармоничан живот великог броја народа свих раса, помешаних
или одвојених а да се граниче са оним
другим. Тим великим државама одавно владају војници и верници Бога
Мамона, који богаћењу подређују све и за које не постоји довољно лош начин за
постизање циљева које су они означили добрим. Историја ове цивилизације и није
ништа друго до описивање ратова у којим се врши прерасподела неког богатства!
Овде ће се сагледавати
само Србија, наравно са Русијом, јер је она само друкчије названа Србија.
Србија
је доведена до стање из којег је само Бог може спасити – јер су њоме од 1990.г.
руководили војници Бога Мамона! Србији и свима оним који у њој живе, јасно се
показује коме се треба окренути, кога молити, чије савете слушати, кроз наоко
неповезане догађаје, као што је недавна победа младих фудбалера Србије на
Светском Фудбалском првенству, које тренира верујући и поштен човек које је те
младе људе придобио на страну Бога, који се Богу моле пре утакмице и који Му се
захваљују на помоћи после утакмица.
На
деци се показује шта би родитељи требало да чине. На малом се показује како
треба радити и на великом. На малој територији и малобројном народу се показује
већем остатку тог народа, који се назвао другим именом, шта треба да му је
шифра за опстанак: Срб и
ја! „Волимо те Срб
и јооооо!“ певали су млади фудбалери….
Бог
није у прилици да често од нас чује искрену захвалност, а када се то догоди, Он
се обрадује, па одмах стане на нашу страну, а онда нам нико ништа не може, јер
се тај не бори против нас већ са самим Богом!
Пре
неколико дана сам, са сетом, испричао једном добром познаваоцу руских прилика и
планова, како сам пре три године изнео перфектан, јефтин и једноставан план за
везивање народа Шиптара за своју домовину – Србију, у којој они већ
генерацијама живе.
Средство за везивање је било врло моћно оружје – БРАШНО и
информисање. Тим оружјем би се на неки осредњи рок од 10 година Косово
ненасилно истрезнило и вратило ономе коме и припада – Србији.
Ту
моју идеју и план разрађен до детаља, нису разумели Томислав Николић и његов блиски сарадник Бачевић, који је био везник.
Човек
којем сам тај план изнео пре неколико дана, није интересно везан за Србију,
одмах је схватио о чему се ради, и, по мени је, док га је још слушао препакивао
на руске прилике, које имају много својих Шиптара и много својих Косова и
Метохија, које пробају већ неколико векова да везују за Русију силом,
идеологијом, законима….
Русија
је нападнута од већег дела света - око
милијарду становника западних држава и њених сателита, уз могуће закретање још најмање једне милијарде становника који живе у колонијама Енглеске - Кини, Аустралији,
Индији, Новом Зеланду…. И она се од њих не може одбранити само силом оружја,
јер је у питању велика бројчана људска надмоћ којом Русија може бити, једноставним усмеравањем, преплављена, да се ти који је преплаве ту задрже и да
они постану већина.
Русија не може опстати као велика сила
ако се не назове Србијом, ако се не врати коренима и ако се не врати
поступањима која су Богу мила, како би Он стао на њихову страну.
Пре
нешто више од месец дана Америка се предала у Сочију, али имајући у виду ко је на челу Америке, не треба од ње очекивати
поштено извршење договореног у разграничавању, када би се то догодило, онда би
се битка између Добра и Зла већ трајно окончала, а она није окончана, она се
само примирује и свако иде на своју страну Границе.
Са
своје стране сам том врсном познаваоцу руских прилика дао кључ за решење односа
са муслиманским светом у самој Русији и на њеним границама, у нади да ће он
имати коме то да пренесе, а да то није неки Бачевић
и неки Николић, али и да и они
морају са собом рашчистити, хоће ли идентичним односом као са Белорусијом и
Украјином, изгубити и те муслиманске територије или их за Русију везати овим
моћним оружјем, којим се све може везати.
Од
њих зависи и да ли ће задржати Србију у позицији да се може сматрати истом
државом са Русијом, или ће се и Србија осамосталити у односу на свој већи
остатак, назван Русијом.
За
показивање правих намера Русије према Србији нема још много времена, таман
колико и за њен опстанак ако се не определи да се врати коренима. А ако би се
то догодило, да се она позитивно не изјасни у односу на Србију, стварно,
искрено и убрзано, и она ће бити препуштена самосталној борби са Америком и
осталим, а потом шта од ње остане.
Видели
су сву моћ песме младих србских фудбалера „Волимо
те Срб и јооооо!“
А народа Руса нема на списку народа које би Бог препознао и Он није крив што се некада
неко из неких разлога назвао именом које Бог не препознаје.
Немам
намеру да откривам употребу овог моћног оружја – напоменуо сам га и сугерисао
довољно.
Бог са нама – Пристани Боже!
У славу Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве, којим је
посвећен данашњи дан!
Драгољуб
Постављено 24.6.2015.г. у 14,00 часова
2 comments:
Драгослав Митровић
Како су нам Тарабићи оставили поруку да ће се ова наша планета поделити на двоје, као по среди пресечена јабука и да никад више неће бити цела. Сећам се кад сам био дете, први краставац који се заметне у башти отац или мајка обележе тако што забоду прутић поред њега и нама шесторо деце није падало наум никако да баш тај краставац уберемо јер смо сви знали да он служи за семе. кад добро сазри и добије браонкасту боју онда га отац убере натакне на прут, ножем скине спољашност а прутић забоде у подрум испод греде. Ту се он осуши и стоји до пролећа кад се поново сеје и рађа. Америка у коју смо наивно веровали клизи према паклу кога је сама направила са своим "савезницима". Ова наша деца вођена човеком који уме сме и може успео је да оствари снове ових младића. Е сад се поставља питање дали се и у другим видовима занимања и привређивања може постићи успех који ће да озари. Наравно да може све уз Божију помоћ и памет. Кад погледамо овај наш миље има се утисак да су главни актери сцене људи без занимања и знања. Све неки општеобразовани али без заната, без умећа. Па коће да направи трактор, плуг, дрљачу и друга помагала за рад него они који умеју а то су инжењери, ковачи, заваривачи, стругари, глодачи, механичари, фарбари.... Тако и другим активностима рада. Давно сам чуо једну анегдоту како се једна комђиница фали другој како јој је син економију и постао финансиски директор у радионици од 600 радника. Ова је пита па јеси ли му поверила ове кућевне финансије да води овај њен син. А она ће таман посла каки њему да дам оно што ја већ годинама чиним. Дакле смислен рад на општу корист рода то је дужност према роду и потомству. Сваки човек може бити од користи ако се постарамо да пронађе оно занимање које ће користити роду а њему чинити задовољство и радост. Па чак и онај нај обичнији. У послу никад није добро журити и претеривати. Велики се резултати могу постићи полаганим радом уживајући. Дали ћемо се окренути себи и својој памети од нас зависи. А што се тиче имена Расије то долази од расе као што смо и ми некад имали Рашку. Ко има чисту душу светли дух и живи са заветима праотаца својих. Ко нема гнев неправедан, похоту, похлепу, заблуделост, жудњу, суровост, гунђање, сујету, малодушје, острашћеност, завист, гнушање, разврат, жељу за туђим, угњетавање и пакост може испунити дужност роду.
''На деци се показује шта би родитељи требало да чине. На малом се показује како треба радити и на великом. На малој територији и малобројном народу се показује већем остатку тог народа, који се назвао другим именом, шта треба да му је шифра за опстанак: Срб и ја! „Волимо те Срб и јооооо!“ певали су млади фудбалери….''
Ово је оно што смо имали прилику да видимо сви, а сада
одгледајмо и почујмо шта је томе предходило, у прилогу:
https://rutube.ru/video/6c89b2c3ef2c7e4b59afe4dff8e5f22f/?ref=logo
На овој деци се потврђује максима Воводе Мишића:
''КО СМЕ /ЗНА И УМЕ/ ТАЈ И МОЖЕ!''
Драган Славнић
Постави коментар