Put kojim se ređe ide


Читалац овог блога, после једногодишњих искустава по повратку из Хиландара на Светој Гори у Грчкој, на данашњи дан, 8.12.2013.г. у једном даху, за око 30 минута, написао је наслов који вам, драги читаоци, стављам на располагање, у нади да ће вам, као што је и мени био, бити на корист – јер нисмо сви у ситуацији да одемо у Хиландар.
Захваљујем се читаоцу Саши Р. који је тражио да га потпишем са «Раб Божији Саша», како се потписује после посете Светој Гори.

Драгољуб

Постављено 08.12.2013.г. у 18,00 ч.
__________________________________________

ПУТ КОЈИМ СЕ РЕЂЕ ИДЕ

__________________________________________________________

Свим војницима Организације "Команда-540":

Молим да искуства нашег брата, Раба Божијег Саше, преточена у овакав наслов пажљиво прочитате и придружите осталим текстовима за обуку и информисање војника, како би сте и ово користили и као своје ново искуство у оквиру активности које предузимате у раду Мобилне Војне амбуланте. 

Желим вам свима свако добро.

Србија Драгољуб Татомировић, 
Заставник Братства "Срб и ја"  
______________________________________________________


"Овај свет је обмањивач, улизица и варалица, а то ће човек осетити тек онда кад буде одлазио у вечност".
(Свети Исак Сирин)

Шта је са нама Србима у 20 и 21 веку?! И ми се уклописмо у ову општу слику света. Талас материјализма, безбожја и неморала сваке врсте и нас је запљуснуо. Одвојисмо се од извора Вечног Живота. Угасисмо славску свећу; брат брата и син оца издаде; децу нисмо крштавали, млади се нису венчавали; многи без хришћанске молитве и опела одоше са овог света.

Храмови нам опустоше и једно време се безбожјем хвалисмо као напредњаштвом и културом кроз многа времена. Свог српског и православног имена се одрекосмо зарад лажних идеала. Стидесмо се сами себе!.

Пост, молитву и свето причешће одбацисмо. Ко се овог држао, извргаван је руглу и подсмеху. Својој смо се несрећи подсмевали. Част онима који ово не учинише, већ остадоше достојни себе и хришћанске части.

Авај, рањени народе мој! Ови овакви узроци доведоше нас довде где јесмо. Пад вере и морала изазвао је све друге кризе у нашем народу. Породица нам се раслојила и разделила. Нема ни љубави, ни поштовања, ни разумевања између деце и родитеља. Деца живе буран ноћни живот, који лако одводи у неморал, разврат, алкохолизам, дрогу и не дај Боже свакојаки криминал. 

Неверство је присутно у породици међу супружницима. Развод брака је модерна појава.Чедоморство увелико присутно. Вршимо дакле колективно самоубиство, директно кршећи заповест Божију о рађању и животу. Неповерење међу људима, преваре, крађе, пљачке, честа разбојништва, све је то рђава слика нашег времена. Многи очајни, понижени и увређени.

Не налазећи излаз из кризе, многи врше самоубиства. И млади и стари!

А у духовном смислу питамо се "Шта смо Богу згрешили, па нам се ово догађа, кад смо исправни и праведни". Не препознајемо више ни грехе своје.

Има ли лека овоме, за ово наше духовно слепило и безнађе, за морално свенародно уздизање и усправљање?

Има, како да нема! Бог не жели смрти грешника, већ жели да се сви спасу и дођу у покајање. Бог се радује свакој препорођеној души.

Неки помињу нове револуције, да ли је то могући излаз?

Револуција нам не може помоћи. Стално се понављају исте грешке кроз историју, људи би револуцијом да реше нагомилане проблеме. Сви знамо да револуција поједе своју децу а онда испливају много гори политичари него ови предходни.

ВРАТИМО СЕ БОГУ,  ДА БИСМО СЕ ВРАТИЛИ СЕБИ!!!

Ја сам 09.09.2012 године после посете, насем најстаријем духовном центру, манастиру Хиландар, на Светој Гори, дошао до следеће спознаје: ко хоће револуцијом да мења свет прво мора да изврши револуцију у себи самом. Шта то значи?

Сви би ми волели да тешке ствари уради неко други уместо нас. У овом случају не може нас нико одменити, морамо да кренемо себе да мењамо уз Божију помоћ. Сами то не можемо. Шта нам је чинити. 

Наш велики духовник Отац Тадеј је рекао:"Какве су ти мисли такав ти је живот". Мисли су предходница дела. Зато прва фаза мора бити чишћење мисли. Све лоше мисли и размишљања треба трансформисати у мисли прожете љубављу. Завист, љубомору, огорченост, гнев, треба избацити из своје главе. Све мисли о томе како су други криви за вашу пропаст избришите из главе, прихватите да сте Ви вашим мислима и делима дошли у ситуацију у којој се налазите.  
Прихватање одговорности за свој живот је један од првих корака које морате предузети. Не постоји судбина, Бог је људима дао слободну вољу, зато узмите живот у своје руке и крените правим путем. 

Кад год Вам крену лоше мисли било да су усмерене према Вама или вашим ближњима, ухватите себе како сте у лошој енергији одмах крените да понављате умну-срчану молитву (осетите је у пределу срца, трудите се да је изговарате у потпуној љубави) : "Господе, Исусе Христе, сине Божији, помилуј мене грешнога", баш овако где је зарез застаните, концентришите се на сваку реч. 

Покајање је први корак ка чишћењу сопствених мисли. Верујте само по милости Божијој можете очистити своје мисли. Човек сам од себе не може ништа, сувише смо ми слаби. Господ само по нашем труду спречава да нас лоше мисли нападају. Лоших мисли ћете се тешко ослободити бар једно извесно време док се искрено не покајете за свој досадашњи живот, док се не исповедите, не стидите се да своје грехе исповедате и док се не утврдите у посту и молитви. Доста помаже читање Давидових псалама, они одагнавају депресију и тугу из душе јер је Давид писао псалме руковођен Духом Светим.

Не смете бити дуго у лошим мислима, гледајте да одмах позовете молитву Господњу у ваше срце. Ову молитву можете понављати неограничен број пута у аутобусу, на улици кад год желите. Не може да шкоди. Напротив изговарајте ову молитву док спремате ручак (увидеће ваши укућани лепоту јела кад је спремљена са молитвом) или шта год да радите, увек реците Господе помози да дело које почињем завршим на спасење душе и тела тада ће Господ бити са Вама и правићете чудеса. То је сасвим другачији облик стварања од оног на који сте навикли.

Лишити себе свих порока (блуда, коцке, алкохола, дувана, преједања итд), то је друга фаза, чишћење своје унутрашње куће. Ставити тело под контролу а не да оно управља са Вама. У томе ће Вам такође помоћи пост и молитва  који сте почели. Пост не треба Господу, треба нама да би задобили контролу над својим телом. Сигурно сте сви доживели фазе када ручате па после кратког времена сте опет гладни, поготово у периодима досаде. Све полази из главе. 

Трећа фаза подразумева да се решите лоших навика. Престаните да псујете, то је велика пошаст у нашем друштву. Свака изговорена реч је изузетно моћна и има далекосежне последице, мисли су енергија, зато пазите шта излази из ваших уста. Човек углавном прича оно што му је у срцу. Може човек кратко време да се фолира и претвара да је неко други, међутим брзо исплива оно што се у ствари налази у њему. - Уста праведника говоре мудрост а језик њихов казује истину (Пс. 37:30)

Не могу из једних уста да излазе и благослов и клетва, зар може из једног извора тећи и слатко и горко. Тако ни један извор не даје слатке и слане воде истовремено.

Престаните да будете лењи, да само лежите и гледате ТВ или висите на компјутеру и играте игрице. Узмите неку квалитетну књигу наших духовних отаца па прочитајте (Владику Николаја, Оца Тадеја, Серафима Саровског великог руског духовника итд). Радите нешто корисно. Немојте размишљати како немате пара, размишљајте шта бисте волели да радите, брже него што мислите ће Вам се отворити путеви да спроведете то у дело.

Будимо саосећајни и милосрдни и колико можемо, помозимо браћу у невољи како би и Бог нама помогао.

Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва (Јак. 2:5, 811, 13, 1719, 26)

Уколико посећујете гатаре, врачаре, астрологе, лажне пророке и лажне исцелитеље, престаните то да радите. Они Вам сигурно неће помоћи. 

Слушајте и поштујте старије, посебно родитеље своје. Родитељи имају велику власт над децом, не дозволите да вас стигну родитељске клетве. Кажу Свети оци ако желите дуго да поживите на земљи поштујте родитеље своје.

Почните да верујете у живог Бога, немојте мислити да Вас он не чује да нема времена за Вас, Свети Дух је свуда присутан и реагује муњевитом брзином. Ако су наше жеље у хармонији са нашим мислима и осећајима у срцу промене се дешавају истога момента. Ако нешто желите а уједно имате неке блокирајуће мисли у смислу како је то сигурно неостварљиво, такве жеље се сигурно неће остварити. Ако су неке жеље штетне по Вас Господ их неће сигурно одмах спровести у дело, пустиће Вас да још мало размислите о томе. Уколико је потребно неко додатно знање да би се неке жеље оствариле такође ћете бити упућени како да то спроведете. Кад се оствари план који сте зацртали  тек онда схватите како је Божија промисао била велика и како је то изрежирано тако да ни Ви сами то не би могли да замислите боље. Тако да је човек у исто време и активни учесник у догађајима и посматрач спровођења воље Божије у исто време. Активни учесник у смислу да је мисаоно покренуо процес стварања нечега а онда додајући тим мислима  веру да то истински жели и љубав као крајњи циљ, посматрате промисао Божију и остварење Ваших замисли.

Захваљивање Господу је јако битан део процеса ваше трансформације, не зато што то треба Господу него да Ви не постанете Горди. Гордост је веома опасна и човек лако упадне у њу. Ако после сваког успешног посла захваљујете Господу на помоћи, коју је пружио у остварењу Вашег циља, спашавате себе да паднете у Гордост. Гордост је један опасан грех који ће Вас сигурно одвести ка свим другим гресима, неки духовници сматрају да из овог греха проистичу сви остали греси. Човек се управо због гордости отуђио од Бога, успоставио култ сопствене личности, сматрајући да је сам себи довољан, прогласио се господарем. Охладнела вера, посуновратио се морал, замрла етика и хришћанска љубав и уместо да буде господар достигнућа и технолошког напретка, човек је постао роб њихов, роб мртвих машина и ствари. 

Такође ми је дошло у памет одмах после посете Хиландару, да се трећи светски рат води у нама самима. То је битка коју не можемо избећи, у којој свако од нас мора да учествује. У том рату нема поштеде, нема привилегија, нема скривања, ту битку не можемо избећи. Оно што је битно је да нисмо сами у тој борби, Господ је са нама и он чека да му се обратимо за помоћ. Али оно шт Питате се шта је циљ те битке? Циљ је врло једноставан, Господ тражи од Вас једну просту ствар, да се са својом слободном вољом определите да ли сте за ДОБРО или ЗЛО. Ако сте за ДОБРО онда се морате определити свим срцем за то, не може више као до сада, мало ћу бити добар а мало зао кад то пожелим. Не може се служити два Господара. 

Ја сам пре Хиландара пушио, псовао и радио разне друге ствари а онда исао с времена на време на литургију и причешћивао се. Мислио сам да пушење нећу моћи никад оставити, поготово што стално радим за рачунаром. Чак сам и на самом Хиландару пушио. Када сам кренуо трајектом назад до кола у Уранополис мислио сам ето нисам ништа осетио. А онда у следећем тренутку, схватим да више "не морам да пушим" и до дан данас нисам запалио ни једну цигару, Бог је велики, решио ме великог ропства. Тек кад сам престао да пушим схватио сам колики сам роб био тог великог порока. Онда сам осетио да више нисам исти. Просто сам сав био испуњен Духом и осетио сам присуство живог Бога и схватио да је Господ увек са нама, само ми са нашим удаљавањем од њега престајемо да га осећамо и мислимо да нас је оставио. Истина је као што је он сам рекао "Закуцајте и отвориће вам се". 

Прочитао сам у једној књизи где човек завапи ка Господу и каже му "Господе зашто си ме у том и том периоду живота напустио? а Господ му одговара, тад сам те на рукама носио. Господ нас никад не оставља. Он чека као што родитељ чека своје заблудело дете да му се врати и воли га истом љубављу ма шта овај учинио.

Бог је чиста љубав и самилост нема ништа лошег у њему, погрешно је мишљење да Господ Бог може бити добар и зао, то би било противречно и онда би се Бог могао окривити за нека зла дела која се дешавају у свету. То напросто није ИСТИНА, то се може дешавати само са нама створеним бићима и целом створеном небеском хијерахијом, јер нам је Господ дао слободну вољу. Ми том слободном вољом можемо да се приближавамо Господу а можемо и да се удаљавамо, па се онда дешавају неке зле ствари. Чак и то зло које постоји и које смо ми произвели као крајњи циљ има сврху да се ми променимо и вратимо на прави пут. Ако смо баш упорни у нашем самоуништењу ту нам ни Господ не може помоћи јер он поштује нашу слободну вољу. 

Зато наш народ зна да каже да није увек све тако црно као што изгледа. Свети наш Владика Николај Велимировић је рекао да љуби непријатеље своје, јер су му више добра донели него сви његови пријатељи. Ја сам то исто искусио у једној тешкој животној ситуацији, кад ми је само Господ могао помоћи. После те помоћи Господње ја сам схватио да је тај мој непријатељ у ствари био мој најбољи пријатељ, јер ме је својим лошим делима у ствари усмерио ка Господу. За ту ситуацију сам између осталог сам био крив што сам у њу упао. Да тога није било могао сам и даље да живим свој бесмислени живот. Овако сам осетио директан уплив помоћи Божије и схватио колико је Господ велики и милостив. 

Тад сам почео интезивно да користим умно срчану молитву "Господе, Исусе Христе, сине Божији, помилуј мене, грешнога". То ме је водило до књига које сам већ поменуо, до поста и молитве, као и до посете манастиру Хиландар и моје трансформације. 

Човеков животни век је сасвим довољан да човек проживи разна искуства пријатна и непријатна и да извуче животну поуку. Крајњи циљ је прочишћење душе овде на земљи и кристализација мисли. То су нам наши преци оставили у аманет, знакове поред пута (кристална лобања). У човековом оку се налази запис, који човеку не дозвољава да пређе у више димензије док се не покаје и очисти своју душу. Зато се каже "Очи су огледало душе".

Када се оствари задатак онда се душа сели из 3-ће димензије у 6-сту где је Рај. Ако се не очисти душа после смрти иде у 5-димензију где се репрограмира и враћа поново у трећу док се то прочишћење не деси. Небески поредак је следећи Бог Отац борави у 9-тој димензији, Бог Син у 6-тој а Свети Дух у 3-ћој димензији. То је уједно можда и мистерија бројева 3, 6, 9.  

Ово је као основна школа коју човек мора да савлада да би кренуо даље. Поред општег распада породице и пада морала у друштву, ја верујем да је то само тренутно, јер је управо наступило време где немамо помоћ ни пријатеља ни родитеља ни свештеника јер су сви отуђени и немају времена како кажу. У тој ситуацији човек је принуђен да се окрене себи самом и да се суочи са својим ставовима у животу и опредељењу за ДОБРО ИЛИ ЗЛО.  

Сва искушења у животу пролазите да би се видело ком сте се царству приволели. Бог је вечна љубав, уразумимо се и кренимо правим путем, немојмо више да лутамо ако смо и мало разумни. Цео космос је у хармонији, саткан од љубави каои ова наша прелепа земља зар мислите да је све то могло случајно да настане и да се све ствари дешавају случајно. Ја знам да ви тако не мислите чим читате овај текст, само Вам недостаје мало више вере и љубави да прихватите Бога Оца као врхунског творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

ХИМНА ЉУБАВИ


"Ако језике човечије и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које звони или прапорац који звечи.
И ако имам да рпророштва и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру и да горе премештам, а љубави немам ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

Љубав дуго трпи, благотворна је, не завиди, љубав се не велича, не надима се.

Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу.

Не радуј се неправди, а радуј се истини.
Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

Кад  сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, размишљао сам као дете; кад сам постао човек одбацио сам детињство.

А сад остаје вера, нада, љубав, ово траје: али је љубав највећа међу њима" (Кор. гл 13)

ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ


Да ли си ти кад год размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.

Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и Ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам. Кад те искушења опколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да схватиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.

Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рачуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују - то од Мене долази. Ја сам Бог, који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио! Молио си ме да те научим смирености, па ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи. Твоја средина и људи који живе с тобом само испуњавају Моју вољу.

Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај с крајем - то од Мене долази, јер Ја располажем са материјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од мене. Моје резерве су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у верност моју и истинитост мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: "Ви нисте веровали Господу Богу вашем " (Мојс. 8:12, 13). Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских - то од Мене долази. Ја сам утешитељ и исцелитељ болести, Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.

Ако си се разочарао у свом пријатељу, у некоме коме си открио своје срце - то од мене долази. Ја сам допустио да се разочараш, да би показао да је Господ твој Највећи пријатељ. Ја хоћу да ми ти све приносиш и да ми се повераваш. Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту своме, да би се избавио од злог језика. Ја ћу извести твоју истину на светлост дана и доказати твоју невиност.

Ако су се твоји планови срушили, ако си клонуо душом и телом - то од мене долази. Ти си правио планове и износио их Мени да их ја благословим. Али Ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не можеш изаћи на крај с њом.

Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај - то од Мене долази. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа буду увек ватрени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш малодушност. 


Раб Божији Саша
____________________________________________


Читалац овог блога, Саша, Раб Божији, обратио се својим размишљањем преточеним у текст, на Бадње вече 6.1.2015.г. и ја вам га стављам на располагање - превасходно што је то видљива промена у схватањима једног од нас, после измене начина свог живота. 

Риста се роди!

Д. Татомировић, 7.1.2015.г. у 12,05 ч-
__________________________________________

Нек Вам живот буде молитва

Многи се питају  како да се моле Богу у ове велике Божићне празнике. Божић је један од највећих хришћанских празника и представља Христово рођење. Родио се Бог у човеку. Браћо и сестре, има ли веће среће за нас, сам Господ се родио и постао Богочовек,  да би нама показао колико нас воли. Отац наш небески је жртвовао Сина Свога да би откупио грехе наше.

Греси које свакодневно чинимо не могу тек тако нестати, морао се жртвовати Син Божији на нај суровији начин који је људска памет могла да смисли. Распеће на Крсту, са клиновима забијеним у руке и ноге, са трновим венцем на глави и на крају прободен копљем између ребара.
Не смемо остати на тој слици, и доживљавати Господа, као разапетог на крсту. Господ је Васкрсао и постао Жива Вода Благодати. Показао нам је пут, како да живимо и како да постанемо Богови. Тај пут је једини могући пут који води у вечни живот наше душе, сви остали путеви воде у смрт и то не у било коју смрт него у вечну смрт, јер је душа неуништива.

Господ је рекао: "Овај род се изгони постом и молитвом".

Господ нам је дао пост, да би се вратили на прави пут и истерали демоне из нас. Зашто пост? Није пост потребан Господу већ нама. Само постом, искреним кајањем, исповешћу и причешћем ми се можемо ослободити злих демона. 

Постом ми кротимо своје тело и стављамо га под директну команду душе. Јер тело без кротости, извор је сваког блуда.

Покајањем признајемо да смо били на погрешном путу и да смо се удаљили од закона Господњег.

Исповешћу исповедамо наше грехе, пред сведоком, да их искреним покајањем нећемо у будућности понављати.

Причешћем се поново сједињујемо са Господом и примамо Благодат Духа Светога, који нас онда води кроз живот. Зато кажемо у молитви "Оче наш, нека буде воља Твоја а не моја!“. У супротном све оно што радимо својом вољом, и памећу, једна поплава све однесе. Зато, ако сте пропустили овај пост, не дозволите да пропустите следећи, Ускршњи пост, Васкрсење Син Божијег.

Наш чувени научник Никола Тесла коме ће сутра бити 72 године од смрти, упокојио се баш на Божић 7.1.1943 године. Никола Тесла је био пример како треба живети и како такав начин живота доноси велике плодове. Он је стално постио. Зато га је Господ наградио таквим научним открићима која до дана данашњег нису спозната у правој мери и величини. Господ је не само Теслиним животом, него и његовом смрћу показао да је он можда један од највећих Светских Светитеља, јер је радио за добробит целог човечанства, а живео је као да је монах. Показао нам је како се може живети у једној земљи која је довела људски грех до савршенства, какав није забележен још од времена Содоме и Гоморе. 

Сав људски разврат, какав цивилизација није запамтила од Постања света, потекао је из Холивуда. Зашто из Холивуда? Зато што је путем малих ТВ пријемника, својим развратним филмовима и серијама, брзо ушао у све домове на свету и тако разорио ионако слабашног човека и његову породицу.
Понудио је човеку наизглед лагодан живот, без труда и муке, хлеба без мотике, забаве и игара. Човек је своје срце приковао за ТВ, а Господ је рекао:"Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше".  Лукави је на тај начин поробио читаво човечанство без рата и без присиљавања. Таква тактика му се једино признаје, јер не сме на силу ништа да ради, Господ му не дозвољава. Он може да делује само ако ми добровољно пристанемо на његове предлоге.

И запамтите у молитви "Оче наш", не пише избави ме од злих људи, него од злога, или лукавога.

Модеран чове, данас болује од многих грехова и робује својим страстима. Те страсти му више не причињавају никакво задовољство, већ напротив доводе до болести душе и тела. Међутим, модеран човек, раслабљен, изгубио је живу веру у Живог Бога и не може се сам одупрети телесним страстима. Све је више пушача који не могу да оставе дуван, алкохоличара, наркомана, коцкара, блудника у свим облицима.

Шта смо ми данас спремни да жртвујемо за Бога, који није могао принети већи дар милосрђа, од Свог Љубљеног Сина.

Да ли смо спремни да жртвујемо бар један од ових порока, и да га принесемо на жртву Господу. Да ли смо спремни за једну такву жртву. Та жртва је на нашу корист и спасење, а то Господ баш и жели. Остављајући један по један порок, ослобађајући се од греха, једног по једног, од најмањег ка највећем, ми у ствари, васкрсавамо у Господу и поново постајемо синови Божији.

Драга, браћо и сестре, ви сте Црква Божија, храм Господњи, у коме обитава Свети Дух. Запитајте се у каквом стању је ваш дом, какав сте домаћин, да ли је ваш "дом", зарастао у шипражје и постао легло црних гуја.
Те гује, полако али сигурно разједају ваше биће, уништавају вашу породицу, поништавају живот у вама и воде вас у вечну погибао.
Имате хиљаде и хиљаде примера људи који живе безбожно, који су лепи, богати, успешни, а истовремено се лече од свих могућих порока. Зашто се лече, зашто нису срећни, ако су пороци тако слатки.? Поставља се логично питање: Ако нису слатки, зашто су у пороку?

Зашто су несрећни?

Несрећни су из врло једноставног разлога. Човеку, није могуће постићи срећу само материјалним средствима. Човек је не само материјално, већ и духовно биће. Ако занемари духовну храну, пост и молитву, човек је несрећан.  

Човек, у дубини своје душе, осећа, да је имао више, пре пада из раја, него што икада, може имати на земљи, овде је браћо и сестре, кључ наше несреће. 

Сви психолози света, покушавају, да одгонетну, зашто је човек несрећан, ево разлога. Човек је рођен у рају и имао је незамисливо више него на земљи. Ми овде на земљи видимо само делиће среће, као у разбијеном огледалу, и прелепе пределе за које кажемо као да су из раја изашли. Није случајно што људи кад хоће нешто да нагласе, колико је лепо, кажу, "ОВДЕ ЈЕ К'О У РАЈУ".

Ово је исправно речено, јер није исто као у рају, тамо је незамисливо лепше. Како ми то знамо. Имамо живе примере, наших православних Светитеља који су својим светачким животом заслужили да им се и за живота отворе рајски предели. Они нису имали речи којим би изразили и описали Царство небеско.

Знам, многи ће рећи шта ме брига, шта ће бити после, битно је, како ми је сада. То је браћо и сестре, погубна помисао. То нам лукави шапуће, сваки дан у уво. Он нам саветује: обрадуј себе, купи себи нешто лепо, учини нешто за себе, једном се живи и разне друге помисли. Као што видите овде је корен греха који је у почетку безазлен, а касније води саможивости (не мислите на друге), зависти (завидети брату својему), љубомори (љубоморни сте на браћу своју), тврдичлуку (да се има само за себе), да отупите за туђу муку и помоћ ближњем, да кажете себи, зашто он није био паметан као ја или вредан па би имао?

Овакве мисли, као и многе друге, постају погубне, за нашу душу. Све таленте (таланте) које имате, Господ Вам их је дао, да их умножавате, да служе, како Вама тако и ближњима вашим. На крају ће се видети да ли сте умножили ваше таланте, или сте их изгубили уз пут. Када се понашате гордо, надмено, Свети Дух и благодат, повлачи се из Вас и Ви остајете празни. Уместо да будете срећни, што сте себе обрадовали, купили неку крпицу, ви сте у ствари, још више тужни, и несрећни. То је због тога, што немате благодати Духа Светога. Чули сте кад се каже, несрећан је, јер може све себи да приушти, ништа га не може обрадовати. То је само врх таквог душевног стања, то је његово крајње исходиште и његова лука. Ако се човек не лечи, углавном, диже руку на себе. Немојте мислити, да би ви били паметнији од њих и да би боље живели, то је просто немогуће. 

Сви путеви без Бога воде у погибао душе а онда и тела.

Много има људи, браћо и сестре, који су мртви а да то још не знају. То су живи мртваци, за које наш народ каже:"Види га, нема живота у њему".

Хоћемо ли бар у ове празничне дане да се запитамо, какав ми то живот водимо? Куда толико хрлимо? Где журимо? Где су нам ближњи? Да ли знамо, куда смо се запутили? Коме Господару служимо?

Немојте мислити да је довољно једном годишње пред Божић или Ускрс, прочитати једну молитву, и отићи једном у цркву.
Постити прву и задњу недељу.
Отац Стефан, игуман фрушкогорског манастира Велика Ремета, каже: "То Вам је исто, као кад би земљу мало заорали на почетку, па мало на крају", ефекат је исти.  То није довољно. Велики су изазови пред данашњим човеком, можда већи него икад пре у историји, нападања од нечастивих сила велика су, јер и оне осете да се приближава Други долазак Господњи. Циљ му је да што више душа приволи себи, да што више људских душа падне у грех и на тај начин такве душе буду вечно изгубљене, за Оца свога.

Господ је човеку дао слободну вољу, Он стрпљиво чека, да се човек одлучи, коме ће служити, Богу или мамону. Не могу се два Господара служити. Двојицом господара назива оне који дају међусобно противне заповести. Такви су господари Бог и мамон. Ми од ђавола правимо свога господара, као што од свога стомака правимо себи Бога, иако је у ствари Господ наш једини и истинити Бог и господар, док је мамон неправда.

"Јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати"

Нека Вам сам живот браћо и сестре, који живите, буде молитва коју ћете узнети ка Господу. Зато се трудите да што више живите у духу православља, покајте се за живот какав сте досада водили, и васкрсните у новог бољег човека, који ће бити достојан, да живи у новом веку. Који ће користити и себи и другима. Господ, не жели човека, који је сав у бригама. Препустите бриге Господу, јер онда верујете у њега, Он најбоље зна шта је добро за вас и вашу децу. Не морате у молитвама набрајати шта вам треба, све то Господ зна, он борави у вама, само га ви још не видите. Комуникација са Господом је тренутна. Уколико вам није још услишио молитве, то значи да би вам то што сте тражили било погубно за душу, бар у овом тренутку живота. 

Господ жели да живите у рајским вртовима, јер вам је тамо спремио живот у вечности. Овде на земљи, се само припремате за тај вечни живот, ово је основна школа. Кад вам се десе лепе ствари, захваљујте Господу, а кад Вам се деси нешто ружно, знајте да сте то ви изазвали својим гресима. Кад тако будете гледали на живот, тек онда ћете осетити радост и сласт живота.

Кад схватите колико сте грешни, и колико тога треба да исправљате, онда нећете мрзети брата својега. Трудићете се да у остатку живота а не знате колики је, исправите што је могуће више ваш живот ка Господу. Кад одете са овога света, више за себе не можете учинити ништа. Можете чинити само у овом времену. Свети оци, прозорљиви, кажу, да није још остало пуно времена до Другог доласка Христовог, зато размишљајте у каквом стању ће Вас затећи. Немојте бити као девојке које нису понеле уље.    

Слава Богу, Христос се роди!

Раб божији, Саша
______________________________

Саша Ребић саветује:

Немамо више тај луксуз да можемо да ленствујемо и спавамо. Морамо се пробудити док још није касно. Нажалост сад се будимо у поробљеној Србији. Због наше неслоге, небриге о држави и народу, ситних сопствених интереса, Бог је допустио да опет будемо поробљени. Морамо освестити чињеницу да смо поробљени. Да нам Господ Бог да човека из народа који ће уз његов Благослов достојно водити ову државу и народ ка духовном и материјалном просперитету. Они који су рекли да их небеска Србија не интересује они нису достојни да воде ни месну заједницу.

Уколико ускоро не предузмемо нешто продаће и ово мало ресурса што нам је остало и онда ћемо моћи само да чистимо свињце на Немачким фармама у Србији. Зар да нам Сорос купи Галенику. Зар је могуће да у земљи Србији где се годишње троши 7 милиона таблета бромазепана не може фабрика лекова да послује позитивно. Зар Телеком Србије који послује позитивно и поред свих поткрадања треба да се прода. Тргнимо се док још имамо времена, гробари и издајице могу да нас одведу само на једно место. Србија није никада била више на коленима него у ово време. То видимо по томе што свака белосветска шуша постаје саветник нашег премијера. Немојте спавати зарад ваше деце, причајте са вашим комшијама, пријатељима, рођацима, сви смо у истој ситуацији. Кад се пробудимо, а Господ жели да види да смо спремни да урадимо структурне реформе, да се окренемо себи и својој производњи, Он ће нам помоћи да добијемо и достојанственог владара који ће уз Божију помоћ да води нашу земљу. Као што Русија има сада достојанственог владара. Без обзира што је криза народ је поносан на свог председника Путина.

Доста је било 15 година праве спрдњу од ове Државе и народа. Ево јутрос гледам на јутарњем програму госпођа Караклајић приватна предузетница је отворила фирму пре 5 година и већ сада има 600 запослених и 400 возила, фирма која је успела поред велике конкуренције DHL, City ekspres, у питању је курирска служба. Помозимо оваквим људима и свим другим који знају нешто да раде а не шиљокуранима који сем оловке ништа нису зашиљили да нам држе предавања како је наш народ лењ и тобоже неће у светлу будућност. 

Нормално да је народ скептик кад га већ 25 година лажу о светлој будућности а притом гледају оне неписмене како се богате. Зар су прве реформе требале прво по народу да се ударе. Зар се хвалимо кредитима од ММФ кад знамо да су они убице економије. Данашњи политичари раде само оне пројекте од којих имају личне користи зато нам милиони леже у донацијама које нисмо у стању да повучемо јер немамо пројекте. Ваљда би ти што нам дају требало и пројекте да нам ураде. А на све то плаћамо и пенале.  Покренимо пољопривреду, помозимо већ једном нашем сељаку који је 100 година кичма ове земље а коме се ломи кичма сваки дан нелојалним увозом меса и поврћа. Европа храни своје свиње модификованом сојом која кошта 300 еур а наши сељаци је плаћају 500 еур како да наш сељак буде конкурентан, ако се не тргнемо ускоро ћемо јести модификоване свиње. Сад ће да увезу 30000 свињских полутки да оборе цену и угуше ово мало произвођача стоке, а онда ће да доведу Немачког свињара који ће нам показивати како се гаје свиње. Мислим да се наш Knjaz Милош који је извозио свиње у Европу сад преврће у гробу. Хрвати и Мађари увозе кукуруз од нас а нама продају свиње. Прошле године смо увезли 300.000 живих свиња и 14.000 тона меса. Где нам је памет? Не причамо о извозу у Русију него о увозу у Србију за сопствене потребе.

Ми правимо законе за тамо неке инвеститоре који треба да дођу да нам гуле кожу са леђа. Видели смо сад шта нам нуде за жељезару, ништа што већ нисмо знали. Јел држава не може да се задужи да покрене профитабилну производњу поцинчаног лима који би се онда користио у ауто индустрији у производњи Фиата за цео свет, "УС стил" је рекао да би то био спас за Србску индустрију али они не желе да спасавају Србску индустрију они су дошли да исисају оно што се може. Ако не може зашто се и даље задужујемо за нешто што не може да ради. Имамо губитак 120 долара по свакој тони челика коју произведемо. Држава даје 10 милиона евра сваки месец жељезари, што не направи сваки месец једну нову фабрику мармелада, џемова, нове воћњаке са противградним мрежама. Шта мислите како је Италија постала воћарска земља, исто је држава помогла да се направе силни засади. Зашто држава не може да води велике системе како може Ренаулт у Француској да буде у власништву државе или Мерцедес у Немачкој. Може зато што су то државни интереси јер те фабрике запошљавају пуно радника и поспешују развој стотина других мањих фирми. Наша Стара Пазова ради за најозбиљније светске произвођаче у ауто индустрији. Човек у Горажду у БИХ ради за све највеће светске произвођаче аутомобила има 100 милиона еура годишњи извоз. Имамо стручњаке имамо квалификовану радну снагу још увек, не морамо ми да радимо за 300 еур ни Кина више не ради за те паре. Србија је увек била богата земља имамо шуме, воде, плодну земљу која још није толико загађена хемикалијама. Етно туризам, бање постају све популарније и за младе јер су исцрпљени стресом. Мађарска зарађује више од бања него Хрватска од туризма.

Имамо могућност и развоја високих технологија али држава мора да стане иза таквих пројеката домаћински а не пљачкашки. До сада нико није одговарао за пљачку државне имовине али кад се уведе награда и одговорност биће сасвим другачије. Повлачењем државе из привреде држава неће имати снаге да враћа огромне кредите и камате које су доспеле.   

Крајње је време да се окренемо себи и својим ресурсима, не би ли се зауставио одлив омладине и стручног кадра у иностранство.

И на крају морамо да прекинемо са жалопојкама како код нас нико неће да ради, како су сви преваранти, како ми не знамо ништа. Ту матрицу нам намећу јер нас она спутава да се покренемо. Нема светле будућности Живите сада овај тренутак! Прошлости више нема а Будућност ће нам бити онаква како радимо у садашњости.
написао:

Саша Ребић, 3.3.2015.г.

2 comments:

Анониман,  15. децембар 2013. 13:24  

Не знају људи шта је сврха људског живота, како је све настало и ко је то створио па отуда и толики пад у материјално. Не знају да живот није један и да је он само мали дио укупног битисања душе којој нема смрти осим ако је сам Творац не укине због лоших дјела. Свака душа је дјелић самог Творца у облику енергетског холограма или већ како је ко описује, послата у материјални свијет да "расте одоздо навише, од материје ка Духу, из таме у свијетлост, од незнања ка знању, од несвјесног ка свјесном". За тај раст душе или кристализацију свијести као што Саша написа је потребно више од једног земаљског живота па се душа реинкарнира из живота у живот док то не постигне. А црква укину реинкарнацију указом цара Јустинијана као да је то категорија коју могу људи да укину и плаши људе страшним паклом који не постој и владају путем страха над заплашеним народом. Сваки човјек, као дјелић самог Творца, је црква сам за себе и не требају му никакве грађевине од чврстог материјала да би се у њима обраћао Богу и молио сљедећи некакве ритуале којим се вјерници дресирају на послушност. То је и сам Христ рекао у забрањеним јеванђељима, а свештенике је добро описао у оној кад каже да су попут пса који спава у воловским јаслама; он нити једе нити даје воловима да једу. Све религије су лажне и немају никакве везе са правом дујховношћу и човјек треба да се окрене сам себи. Част изузецима који посташе прави свеци који су народу преносили истину и због тога страдали као Свети Јован Крститељ.
За душу, која је енергија, је небитно шта и кад једеш и колико пушиш, битна су дјела и мисли. И све што се дешава је са разлогом, нема никаквих случајности. Сам као појединац или као народ бирамо свој пут. Слободна воља је основ свега што значи да све радиш по својој вољи, да нико не управља с тобом и да одговараш за све што учиниш.
Тако и ово што се дешава нама Србима је заслужено, писао је брат Драгољуб о томе у више текстова. И добро би било као што "Монах без манастира" написа да се открије то око Ниша. Да видимо ми то гдје је Христ рођен, како се право звао и гдје је разапет? И ко га је разапео? Да ли је то онај чији се гроб налази у Јерусалиму а вјерници из цијелог свијета га обилазе мислећи да је Христов? И како то да Срба нема нигдје у Светом писму а ми најстарији народ који има најстарије писмо што је и доказано?
Док не разјаснимо најбитније ствари из наше прошлости нема нам напретка.

Славиша Пауновић

PR MARKETING 8. јануар 2015. 12:40  

Поштовани Славиша, ваше изјаве су по мени само делимично тачне.
Када се Западна црква одвојила од Источне она је кренула тим
путем о којем ви причате, путем где је једино Папа непогрешив и
који једини има могућност да комуницира са Богом, ускраћујући
људима причест само хлебом (телом) а не и крвљу Господњем,
догмом да Свети Дух исходи од Сина а не од Оца, плаћањем
и откупом греха новцем, као и сталним плашењем своје пастве.
Православно хришћанство је нешто
сасвим друго, оно није проповедничко или наметљиво. Ко жели
да буде православни хришћанин он треба само да се Крсти и да
има жељу да се сједини са Живим Богом а онда на сцену ступа
Дух Свети који нас води у том узрастању у вери. Тако да ту не може бити
говора о неком систему који влада страхом. Ко год је крочио на
пут православља тај зна да га само љубав води а не страх.
Господ није дошао да нас плаши, него да нам да мач у руке да
се боримо са демонским силама којe нам нуде на изглед лепоту
а у суштини нуде нам грех, страст која нас води директно у пакао.
Тај пакао за који ви тврдите да не постоји, постоји итекако.
Видимо како живе наркомани, коцкари, алкохоличари, убице, сексуални манијаци.
kако живе ти људи зар они нису већ у паклу још овде на земљи, зар није управо то демонска енергија која то стање описује као пакао. Зар није то слободна воља БЕЗ БОГА. Човеку је дато просечно 70 година живота управо колико му је довољно да своју душу и тело очисти од греха и обожи се.
Зато је непотребна прича о реинкарнацији и одлагању спасења јер може бити вечна грешка.
Сматрам да је јако битно колико човек једе и да ли пуши. Ако човек
једе и пије неумерено он постаје блудник, да ли сте се икада
најели и попили мало више црвеног вина, немојте ми рећи да сте
имали моралне мисли. Тад је човек гори од животиње и највеће блудне радње се дешавају
у таквом стању.
Ја сам пушио 25 година и знам које је то ропство.
Па сигурно сте чули хиљаду пута кад човек каже
"Ништа ме не питај мало сам више попио не знам шта ми би".
То се све дешава из неумерености. Пост служи да мало укротимо
своје тело да не дозволимо да оно нама управља него да га
потчинимо духу и да зауздамо своје страсти. То је као кад укротите дивљег коња, кад га укротите онда постаје миран и користан.
Дуван је кађење ђаволу, ко слави славу не би смео да дозволи да
неко пуши ту где је икона. То су наши живи свеци и они се
јављају у сновима људи који мрсе посне славе и славе
недостојно одређеног светитеља.
Ви кажете како је један Бог и како је сваки човек црква за себе,
то је тачно из тог разлога што у сваком крштеном
човеку борави Свети Дух који га подучава вери. Како ћете се
крстити ако не идете у цркву. Ако нисте крштени ви уопште нисте
хришћанин ви сте јеретик. Ако сте рођени као србин православац
онда знате да Господ заповеда једно крштење за опроштење
грехова а с обзиром да човек стално греши Господ је
успоставио Пост, Молитву, Исповест и Причест да би се
ослободили греха. То не можете сами у својој собици.
Завршио би једним цитатом, тумачење
светог Теофана Затворника -
Онај ко верује у Бога, а не исповеда га Оцем Сина, не верује у Бога који је истинити Бог, него у неки свој сопствени изум. Истинити Бог је дао свог Сина јединородног за спасење људи, а људима који верују у име Сина Његовог, даје власт да буду деца Божија, те их љуби и сваку њихову молитву слуша ради Сина. Стога, ко има Сина има и Оца, а ко нема Сина нема ни Оца. Нико нe прилази Оцу осим кроз Сина, и од Оца ништа не добија осим преко Сина. Без Сина нема пута ка истинитоме Богу. Ко машта да га нађе [мимо Њега] - налази се у заблуди.
Слава Теби Христе Боже,
Саша Ребић

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Временска прогноза

Курсна листа

Веб мастерс

  © Copyright 2010 Termokolor - Izrada sajta

Vrati se na Vrh