Vukašin među nama!



Вукашин међу нама!

-Да ли смо се потпуно предали?-

_____________________________________________

Из Википедије:

«Вукашин Мандрапа је старац кога су убиле усташе у Јасеновцу 1943. године.[1]
Усташе су Вукашина довеле у Јасеновац на почетку Другог свјетског рата. Након неколико дана мучења, усташа пред кога су га довели му је понудио живот ако ускликне: „Живио Анте Павелић, на шта му је Вукашин мирно одговорио: „Само ти, синко, ради свој посао“.
За казну, усташа му је одрезао ухо, и поновио захтјев, али Вукашин је опет одговорио: „Само ти, синко, ради свој посао“. Усташа му је одрезао и друго ухо, потом нос и унаказио лице сваки пут са истим захтјевом, али Вукашин је увек понављао:„Само ти, синко, ради свој посао“.
У житију Светог мученика Вукашина спомиње се да је усташа који га је убио убрзо затим полудео.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1998. године, Вукашин је, као исповедник, унет у Именослов Српске православне цркве.»
____________________________________________

Свети мученик Вукашин се стицајем различитих неповољних ратних прилика у Другом Светском рату, нашавши се пред избором «живот или част и вера», определио за част и веру и изгубио живот. Ми, преостали му се дивимо, причамо о томе, црква га је произвела у Светог мученика – и то му је посмртно признање.

Ми, иза Вукашина преостали, као да смо примили дух Вукашинов у смислу непредузимања никаквих мера које би омогућиле да сачувамо и живот и част и веру. Препуштамо се, као и Вукашин што је морао, у мноштву оних који су се определили на нечињење и предају.

Опште познате су фотографије када неколико усташа наоружаних старим пушкама репетиркама спроводи колону Срба у којој су целе фамилије, засеоци или и села..... и сви иду мирно! Као да су баш сви Вукашини!

А да се њих неколико одлучило за борбу, да их се неколико одлучило и да погине у тој борби, усташе би биле савладане, животи, можда, сачувани, а част свакако: Није част само се предавати, само мирно примати сваку неправду, част подразумева и да се предузму могуће мере да се човек извуче и спаси из ситуације опасне и по живот и по част – овако, Вукашин убијен и скоро два милиона других србских Вукашина, он канонизован у Светог мученика, али нема нас ни упола колико би нас могло бити да смо се сви супротставили, тада, у Другом Светском рату, да смо имали своју организацију која би нас штитила.

Ништа не учимо од наших непријатеља: Немаца, Мађара, Хрвата, Шиптара..... који сви имају своје организације које им омогућавају да опстају и напредују у националном сазревању.

Ево и Шиптари са Косова и Метохије изнудише за себе парче Србије од 15-20% на којем праве неку квази државу, али она није ништа гора од неких држава у ближој околини Србије или и од саме Србије.

Када је прошао Други Светски рат, сви у Србији смо трпели терор комуниста који су побуном преузели власт, силом је одржавали и временом успели да преобликују свест Срба, која сада, тек сада после 69 година показује колико је мизерна и погубна.

Ћутимо већ целе три генерације, пазимо «Да негде нешто не ланемо» - да не будемо третирани као сваки пас, а то је у Србији  могуће, не због силе државе већ због спремности Срба «да гледају своја посла» - и тако док се све то и њих личне не почне тицати.

Слава Светом мученику Вукашину из Клепаца, али шта ако смо ми сви постали Вукашин Мандрапа и Клепаца, шта ћемо ако и даље будемо ћутали, одмеравали, зихерашили, и ако будемо спремни на предузимање неких мера само у причама у двоје-троје, или ако се само претворимо у «жестоке тастатура ратнике» - оне који су храбри и на све спремни све док се не мора изаћи из собе и устати иза стола са компјутером.

Нема нама спаса ако се сви определимо да имитирамо Вукашина из Клепаца!
Док смо људи, и док смо на Земљи, дужни смо да  се служимо Истином и Правдом, али и да се боримо колико је то у нашој моћи и тек потом очекујући помоћ.

Нема потребе било коме у Србији посебно указивати да смо духом већ Вукашини пред џелатом: Наша држава се дневно задужује по 11,2 милиона евра, за првих шест месеци ове године буџет је у минусу за две милијарде евра – до краја године ће то бити четири милијарде - Србију уништава овако организована држава којој је потребна милијарда евра месечно да би она овако функционисала, а ми овако живели! Тих пара нема, они зајме и исплаћују плате и пензије и ми, Вукашини, се правимо да не видимо куда идемо. А идемо пред џелата!

Председник Владе Србије се грохотом смеје и најпријатељскије поздравља са ратним злочинцем за којим је на снази потерница полиције Србије – са  оним који нам је отео Косово и Метохију, пристајући да тај посао обави за Немачку и Америку... и ништа!

Научници изашли на улици у тренутку када је њима догорело до ноката – када су им најавили смањење Фонда за научна истраживања, сада су приметили да је продата целокупна индустријска база Србије, која би требало да их финансира – али их се то раније није дотицало!

Просветни радници су претили штрајком ако им се не повећају плате и не одустане од реорганизације, они су против да Србија одлучи да укине низ школа са по неколико ученика! Не, њима баш овако одговара.

Полицајци хоће да повраћају од муке гледајући у оно због чега би требали да реагују, а не реагују, плашећи се за сигурност(?!) својих плата, Специјални саветници за Националну безбедност имају контакте са криминалним организацијама.... странке се договарају о прерасподели колача власти који су освојиле на једном, лажном, програму – не желе на ризичне изборе, једноставније је у неком кафићу постићи повољнији договор.... и ми ћутимо, излазимо на сваке изборе - не смемо чак ни да им кроз бојкот избора кажемо оно што се том мером може рећи.
Мучимо се да преживимо и читамо како се проводи матори министар са оцвалом кафанском певачицом, о државном трошку.

Нема тог понижења због којег би смо се определили на јединствено спашавање од сигурне пропасти!

Имам једног познаника којем послови иду по плану, али већ неколико година му се догађају различите лепе ствари - усељење у нови стан, добијање детета, жетва пшенице са великог имања....  и ништа од тога није био разлог да направи неку прославу и позове ме у госте, а долазио код мене више пута и стално би да о његовом имању прича код мене, као мој гост, уместо да ме позове на то имање и, како су то србски сељаци некада радили, направи неки посебан ручак поводом добре летине – да се захвали Богу за родну годину.

Е, ми смо исти као тај мој познаник, само нам се догађа супротно од овога што се њему догађа – гледамо неке који су за нас они који су Вукашина уцењивали, ћутимо и кажемо «Само ти синко ради свој посао!»

Један млади човек из околине Новог Сада,  образован, речит и на речима борбен, на моју опаску да сам га очекивао да се појави на списку Братства «Срб и ја» - стварање Организације - послао ми је обавештење:

«Као што знате Господине Татомировићу, постоје Војници Заветници који су то постали рођењем. Па им се та спознаја десила у одређеном животном тренутку. Ето одговора на Ваше питање везано за моје непријављивање на списак. Редовно читам Златни Билтен, а што се моје храбрости тиче – о њој довољно говори податак да сам међу првима (ако не и први) јавно општио са Вама на Златном Билтену.
Свако добро и поздрав,»

И истовремено ми објашњава како ће Америка да пропадне и даје ми линк за неки новински чланак о прослави Дана Државности Америке у Београду! То очекује, али је неспреман на неко организовано поступање. 
Хоће да се пријави али на мој мејл, неће да се упише на списак свима видљив! Постао Војник-Заветник, рођењем, браво таквим који такве дарове користе само за себе! 
А они који су се уписали сада се двоуме, да ли да ми доставе своје личне податке, телефон и мејл адресу – јер: Може то да постане ризично! Али, отпадају само они који су звани а нису позвани!
Нисам му ништа одговорио, мало сам се кајао што сам га по основу његове приче издвојио од «Вукашина» - али: Будемо ли и даље као Вукашин из Клепаца, нас неће имати ко да прогласи свецима!

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб


Постављено 04.7.2013.г. у 12,15 ч. 

0 коментара:

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Временска прогноза

Курсна листа

Веб мастерс

  © Copyright 2010 Termokolor - Izrada sajta

Vrati se na Vrh